Komentari čitalaca tvore dušu jednog portala – Danas predstavljamo Helenu

Internet portali su postali mjesto okupljanja novinara, čitalaca ali i onih koji pišu komentare. Jedni dolaze zbog sadržaja, drugi su tu „pali“ slučajno, treći traže istomišljenike, a postoje i oni koji dolaze čitati komentare i komentirati.

Komentatori su ogledalo i duša jednog portala. Oni vam daju najbolju sliku o kakvom se portalu radi. Usudio bih se reći da komentatori određuju IQ medija. Definitivno se radi o simbiozi između novinara i publike.

Nerijetko se pojave i provokatori. Dobronamjerni i u manjoj mjeri zlonamjerni. S ideologijom ili po zadatku, ali ipak svi su oni bitni za razvoj jednog medija kao što je Internet portal. I autor ovog članka redovito čita komentare, te pažljivo sluša posjetitelje. Kada ima vremena, ispuni im i želju. Bez velikih „književnih“ pretenzija napiše nešto što komentatori traže. Vrlo često zamoli svoje vrijedne kolege u redakciji da ispune želje komentatora.

Nedavno se na portalu pojavila osoba sa pseudonimom Travis. Dovoljno je spomenuti riječ Rusija i Travis je tu. Oštro napadne sve što je rusko, a hvali ono američko. Svakodnevni je gost portala Logično koji „zagorčava“ život drugim komentatorima. Nitko ga ne dira, ali mu replicira. Ovog puta vam donosimo komentar naše komentatorice Helene. Ona je u par rečenica opisala uređivačku politiku portala Logično i zaslužila našu i vašu pažnju. Njen komentar vam prenosimo u cijelosti:

“Nisam Rus Travise, niti išta veći rusofil, nego što sam germanofil, italijanofil ili turkofil. Ja sam antiglobalista. Svako ko se suprotstavlja tom zlu ima moju podršku. Jedan je od razloga što volim svet kakav jeste, njegovu rasnu, nacionalnu, kulturnu i svakoliku raznolikost, sve njegove boje, a ne sivilo uniformisanosti i robotiziranosti koje iza lažnog globalističkog sjaja izbijaju. Volim sebe i ono što jesam, sa svim svojim vrlinama i manama. I volim da me puste da budem to što jesam i ne volim da mi govore kako treba da mislim ili osećam, o čemu da govorim, a o čemu da ćutim. O tome odlučujem ja i ako padnem, sama pala – sama se ubila. Ako robujem, robujem onom čemu ja hoću. Imam svog Boga kakvog ja želim. Nekad ga obožavam, nekad ga ne podnosim, ali ga nikom ne namećem niti gazim tuđe bogove i idole. I jedino sebi i njemu odgovaram. I ne stidim se voleti neki narod ili kulturu. Mislim da nije sramota voleti.

Nisam Rus Travise, ali sam Sloven, ruski saplemenik. Imam iste pretke koji su iste bogove slavili, iste običaje, tuge i radosti delili i meni to u genima zapisali. I kako volim sebe nemam ni najmanje razloga da mrzim ono što je deo mene, a još manje imam razloga da podržavam ubice mojih gena, moje krvi, moje rase… Ubistvo opravdavam samo kad je život ugrožen. I ne likujem ni nad čijom patnjom, ni američkog, nemačkog, sirijskog, srpskog, bosanskog čoveka, pa zašto bih ruskog?

Ti si duboko izgubljen, Travise. Čovek koji beži od sebe, oblači tuđa odela, hoda u tuđim cipelama, kiti se tuđim perjem, voli laži o sebi, a sebe mrzi kroz druge. Otvarao bi oči drugima, a svoje čvrsto držiš zatvorene. Šteta za čoveka, ali poštedi nas.”, komentira Helena.

Hvala našim komentatorima, pa čak i Travisu. On je naš mali kamenčić u cipeli. Nije sâm. Kandidata je puno: hiber, nisam robot,… ali o tome ćemo jednom drugom prigodom. 🙂

Pročitajte članak i polemiku na slijedećem linku: Helenin komentar