Zamislite jedan svet u kome se bogovi rađaju iz vatre, igraju se suncem, bore se munjama, posećuju smrtnike, odvode druge bogove u podzemni svet. Upravo sve navedeno postojalo je u grčkoj mitologiji.
Jedinstvena mitologija koja je svojim mitovima uticala na čitavo tadašnje čovečanstvo. Različite filosofije počele su da grade svoja mišljenja i učenja na osnovu mitova iz grčke mitologije. Grčka mitologija je insprisala mnoge tadašnje antičke pesnike, te su tada nastajala najveća umetnička i pesnička dela. Ljudi su se divili prelepim bogovima koja su bili obučeni uvek u najlepše odore, koje priliče samo bogovima, divili su se njihovoj lepoti koja je uvek zračila i zadivljavala , divili su se njihovoj besmrtnosti, kao i moćima koje su posedovali. Ali kako je uopšte došlo do toga da izmišljeni bogovi postanu obavezan deo života svakoga antičkog čoveka? Kako su uopšte došli na istorijsku scenu i šta je dovelo do toga da besmrtni i moćni u punom sjaju, nestanu sa istorijske scene, postanu deo mita i odu u zaborav?
Objašnjenja neobjašnjivog
Ljudi su, nedovoljno svesni vremenskih prilika i nedovoljno upoznati sa svojim okruženjem gde su živeli, kao i oni koji nedovoljno poznaju samoga sebe, počeli da zamišljaju nekakva bića koja su bila pokretači svega što se oko njih dešava. Tako npr. kada je grmelo ljudi su zamišljali krdo konja koje trči nebom pritom stvarajući takve strašne zvuke. Onda su zamišljali ogromne nemani koje žive u moru, koje su pravile bure i oluje itd. Isprva su antički Grci obožavali prirodne pojave, klanjali su se životinjama i biljkama. Kako su postajali svesni sebe, tako su i njihova obožavanja ka prirodnim pojavama evoluirala u obožavanje bogova. Grci su stvarali bogove koji su ličili na ljude, sa ljudskim osobinama, vrlinama i manama, sa specifičnom karakteristikom besmrtnosti i nadprirodnim moćima. Stari Grci su kroz svoje priče i mitove hteli da objasne i razjasne sami sebi njihovo mesto u svetu u kome žive, kao i sve ono što prevazilazi granice ljudskog razuma. U bogovima su tražili sigurnost od svojih muka i teskoba, ali ujedno i zahvalonost za svako blagostanje koje su uživali. Učenje o bogovima se menjalo iz epohe u epohu, u skaldu sa potrebama i razvojem svake epohe.
Haos iz koga sve počinje
Sve je počelo stvaranjem sveta, prvobitnim haosom zemlje i neba. Iz toga haosa se rađaju titani i Hronos bog vremena, kojega je zamenio prvi među bogovima, Zevs, bog munja i gromova, vladar svakog panteona i prvi stanovnik božanske planine Olimpa. Zevs je vladao sa još jedanaest bogova koji su se uvek smatrali olimpskim bogovima. Jedni od njih su bog Posejdnon, koji upravlja morima. Had, vladar podzemnog sveta mrtvih . Ares, bog rata i heroja. Atina, jedna od poštovanijih bogova, bila je boginja mdrosti, filosofije i umetnosti. Dionis, najmlađi bog vina, uživanja i seksualnosti, i još mnogi drugi.
Potraga za novim
Koliko su bili dobri po ljude toliko su bili i loši, u svojim mitovima zapisane su seksualne orgije sa smrtnicima, kao i ratovanja bogova međusobno. Sve je to dovelo do krize antičkih bogova, ljudi nisu više videli sigurnost u njima, izgubili su poverenje u njih, prestali su da im se mole. U prelomnom trenutku, kada hrišćanstvo stupa na scenu, antički Grci su već odavno bili u potrazi za nekim novim verovanjem, filosofijom, kao i novim vrednostima koje će ih zadovoljiti, pošto su njihovi bogovi skrenuli sa puta kojim su pošli. Grci prihvataju hrišćanstvo, uništavaju tragove svojih starih bogova, i tada počinje jedna svasvim nova epoha u njihovoj istoriji. Konačno uništenje ostatka paganizma i samim krajem antike smatra se ukidanje Platonove akademije 529. godine od strane vizantijskog cara Justinijana. U vremenu humanizma i renesane ljudi su ponovo počeli da se bave antičkim vrednostiima.