Čitanje knjiga deci je važno zato što ćete ih tako najbolje vaspitati. Čitanjem knjiga deci podstaći ćete njihovu kreativnost.
Čitanje knjiga deci je važno zato što ćete ih tako najbolje vaspitati. Razni stručnjaci preporučuju da je veoma važno za dete da im roditelj, dok još sami nisu u stanju, čita knjige. Svi znamo da je čak i u doba nepismenosti postojala usmena književnost, pa su ljudi često deci pričali razne priče i tako ih zabavljali, smirivali, podsticali im maštu. Kada su u pitanju bajke, važno je napomenuti da se u njima obično ističe razlika između dobra i zla, što je korisno za vaspitanje deteta kao i za njegovu veru u pobedu dobra nad zlim.
Pored toga što podstiče kreativnost, pa deca čak sama izmišljaju raznorazne priče, čitanje knjiga deci, pruža i najbolji vid vaspitanja. Kroz pažljivo odabranu temu približićete se detetu i jasno mu dati do znanja šta je dobro a šta ne, bez naređivanja. Razvićete kod njih prave emocije i pomoći im da ih razumiju.
Deca kojoj se čita brže razmišljaju
Čitanje knjiga deci postaje veoma efikasno jer u svakodnevnom govoru često ne koristimo raznorazne reči. Obično se svakodnevna komunikacija svodi na određeni fond reči. U knjigama postoje pažljivo birane reči, koje i ne upotrebljavamo tako često (setite se bajki o prinčevima, starim zanatima, dalekim zemljama, mitskim bićima itd.) što deci otvara nove vidike, približava im drugačiji svet od onoga koji im je pred očima. Ukoliko deca slušaju priče iz knjiga, ona će biti rečitija tj. raspolagaće s većim fondom reči. To će automatski uticati i na njihovo brže razmišljanje jer na svako pitanje oni će davati adekvatan odgovor. Iako ne znaju možda tačan odgovor, deca će biti u stanju da roditeljima objasne šta misle. Setimo se emisije ‘’Kefalica’’ kada su deca davala odgovore i objašnjenja pojmova koji im nisu poznati. Jasno se mogla videti razlika u rečitosti dece. Nekoj deci su kratki odgovori bili sasvim dovoljni dok su drugi o jednom pojmu pričali čitave priče, sa opisima i ličnim mišljenjima. Nisu zastajala posle pitanja i na svako pitanje su reagovala brže, što znači da su brže i razmišljala.
Roditelji zadobijaju povjerenje svoje dece
‘’Mala deca – mala briga, velika deca – velika briga’’, kaže se u narodu.
Današnji tempo života je takav da se često moraju uložiti dodatni napori da se što više vremena odvoji za porodicu. Neki ljudi, nažalost, nemaju mogućnost da veći deo dana provode sa svojom decom. To naročito postaje problem u fazi puberteta kada se mogu pojaviti neočekivana ponašanja deteta uzrokovana fizičkim i psihološkim promenama. Mnogi stručnjaci, pedagozi i psiholozi, govore o tome kako čitanje knjiga deci u ranijem uzrastu podstiče zadobijanje poverenja između dece i roditelja. Ukoliko, dok je dete malo, roditelj sa njim provodi dnevno makar 15 minuta u čitanju, to će razviti veliko pouzdanje deteta u roditelja. Roditelj će mu otkrivati nove stvari, a dete će ga ispitivati bez ustezanja. Steći će se navika u tome, učvrstiće se ovakva veza, a u kasnijem, pubertetskom uzrastu, ovo će biti od ključne važnosti. Dete ništa neće skrivati od roditelja, neće se ustezati da pita, da otkrije svoje mišljenje, svoj problem, jer će znati da će ga roditelj razumeti bez osude i bez bilo kakve naredbe uspeće zajedno prebroditi sve, kako, uostalom i treba biti.
E moja Danka svaka tebi cast kad smijes napisati ovako nesto.
Sad kupis djetetu mobilni da se igra i da samo sebi cita. Ko spomene knjige ispadne tehnoloski nazadan.
Prilikom čitanja djeci ne samo da se razvija mašta kod djeteta , nego i kod odraslog čovjeka koji nikada ne zaboravlja svoje trenutke djetinjstva. Uz to razvija se društvenost, osobnost i nadasve bolji odnos, što danas toliko fali u “modernim i boljim” obiteljima.
Tablet ne može zamijeniti knjigu, jer itekako zamara čovjeka posebno navečer…
Knjiga odmara oči i insana.
O ljubavi ili mržnji koju Bog oseća za Engleze, ja ne znam ništa. ali znam da će svi biti izbačeni iz Francuske, osim onih koji će umreti ovde. -Jovanka Orleanka
Rođena je 6. januara 1412. u malom šampanjskom selu Domremiju, Francuska. Najveća je francuska nacionalna junakinja, čak se smatra i sveticom, iako je za života bila optuživana za veštičarenje i jeres i spaljena na lomači kad je imala samo devetnaest godina.
Znati kriticki citati i analizirati nije vazno samo za djecu vec i za starce i priglupe i mudrace.
Citati ne znaci prepoznavati slova i spajati ih u rijeci a rijeci u recenice. Citati znaci razumijeti poruku koja je cesto napisana izmedju redova, a nakon svega rzamisliti i naciniti kriticku analizu, mada treba za ozbiljno razmisljanje i pisca izanalizirati iliti poznavati srz njgova djelovanja. Vecina pisaca su kriticari svoga doba, politickog i drustvenog zbivanja.
Neki pisci pisu kratkim recenicama a drugi beskonacno dugackim.