Trendovi u svetu se menjaju pa tako i kod nas. Sve više ljudi se vraća izvornim vrednostima. To je slučaj i u arhitekturi.
Vekovima su ljudi gradili kuće od blata, slame i drveta sve do pojave novih tehnologija i načina građenja koje uistinu loše utiču na životnu sredinu. Iako smo do pre nekoiko decenija koristili sve ove materijale u graditeljstvu, savremeno zakonodavstvo ih uopšte ne poznaje. Ovakve kuće imaju višestruku korisnost i praktičnost. Ekološke kuće je moguće praviti na više načina.
U Srbiji se već deceniju govori o obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti. Ekološke kuće mogu biti građene od blata, od zemlje koja se puni u džakove – tzv. “earthbag“, ili od slame. Ovo su jeftine, ali čvrste kuće.
Vojvođanska polja obiluju dobrim izolatorima poput slame i žute ilovače. Naši preci su ih decenijama koristili za gradnju, a mi smo se ipak okrenuli manje efikasnim, savremenim materijalima.
Ponovo dolaze vremena kada ćemo se okrenuti prirodnim materijalima koji pored energetskih i ekoloških prednosti imaju i zdravstvene. U Srbiji pored predrasuda vlada i nedostatak znanja projektanata i izvođača radova o gradnji ekoloških kuća. Takođe, nedostaje i standardizacija za ovakav vid gradnje, kakva npr. postoji u Francuskoj i Novom Zelandu.
Ako uzmemo u obzir da je vek trajanja jedne betonske kuće u proseku 50 godina i jedne ekološke kuće od zemlje, blata ili nekog drugog prirodnog materijala i do 300 godina, sa sigrnošću možemo reći da su ove kuće i ekonomski isplativije.
Ovakav tip kuća je posebno zastupljen u Vojvodini ali česti primeri ekoloških kuća mogu se videti i u drugim delovima Srbije. Za izgradnje ovih kuća se ne koristi cement koji je najveći proizvođač štetnog ugljen-dioksida.
Danas, uz pomoć više znanja, napravljene su i prave samoodržive kuće koje štede energiju, za koje vam nisu neophodni ugalj, drva i drugi resursi u zimskom periodu. Jedini izvor toplotne energije je Sunce. Pozicioniranje ekoloških samoodrživih kuća je vrlo bitno kako bi se maksimalno isoristila sunčeva energija.
Ovakve kuće imaju mnogo prednosti. Na prvom mestu je ušteda u grejanju i do 85%, zatim, ušteda hlađenja, osvetljavanja i građevinskog materijala. Njihova cena je čak i nešto niža od standardnih kuća.
Jednu takvu samogrejnu ekološku kuću napravio je i Aleksandar Nikolić iz Novog Sada. Idejni tvorac ovih kuća je Veljko Miliković. Samogrejna eko-kuća je najsličnija nekadašnjim zemunicama. Ona ima ogromnu temperaturnu zaštitu koju drži ogroman sloj zemlje. Sunčeva energija se koristi putem sjajnih reflektujućih površina.
U Srbiji nema mnogo ljudi koji su se upustili u ovakav poduhvat ali prirodni materijali se ponovo vraćaju u modu. Oni su, uz sunčeve zrake, od neprocenjive važnosti, što kuću i čini posebnom. Ova kuća ima reflektujuće površine koje rade po principu lupe i pozicionirana je ka jugu zbog što veće iskorišćenosti sunčeve svetlosti.
U Srbiji je do sada izgrađeno oko desetak ovakvih kuća, a prva je napravljena davne 1979. godine. Vlasnici ovih kuća u Srbiji više se ne brinu o ogrevu, zaštićeni su od buke i vibracija i ovakve kuće svrstavaju se u sam vrh svetskih dostignuća.
Nažalost, nadležni ponavljaju da pravi bum u tim oblastima samo što nije počeo, ali se u praksi sve svodi na entuzijazam pojedinaca.
Zeljeli bi mnogi imati ovakvu lijepu kucu, bunar, solarne panele ili malu vjetrenjacu, vlastiti vrt, mozda kojeg pajceka, kozu i kokicu, peci domacu rakiju i biti samoodrziv, medutim i tome su doskocili. Prvo placas porez na nekretninu sto znaci da moras imati posao i biti “ukljucen u sistem” pa ovisi koliko ti ostane vremena i snage nakon robovanja za vrt i timarenje ljubimaca. Osim toga na sve ostalo se placa porez ili je u planu za naplacivanje ili je zabranjeno ili administrativno nepremostivo! Decki s vrha nista ne prepustaju slucaju, mozes robovati ili biti gonic robova (malo bolje placen, neki politicar i sl.)
Nasim precima nije prijetio 5G pa su se navukli na cement.
Sve što je drugačije od uobičajenog, izaziva podozrenje. I nerijetko – otpor. Što on misli, da je bolji od nas, da je pametniji? – tako kreću naši obračuni s drugačijima. Zna se što je potrebno za gradnju, cigla, blokovi, cement, željezo. Sve industrijski proizvodi koji se dakako – plaćaju (iznajmljenim novcem). Nijedna vlast nikad neće podržati gradnju kuća koje bi bile jeftinije za gradnju, koje bi imali niske energetske troškove. Nema tu PDV-a, nema rasta proizvodnje, nemaju se za što uhvatiti proračunski krpelji. U EU 2020. stupa na snagu Direktiva 20 20 20. Morat će se drugačije graditi kuće. “Za 20% manje emisije stakleničkih plinova u usporedbi s 1990. godinom, 20% udjela obnovljivih izvora energije u ukupnoj energetskoj potrošnji te 20% manju potrošnju energije od sadašnjih kuća.” I gle čuda – ta gradnja će biti za 10-30% skuplja. Cijena? Prava sitnica – 800 eura/m2. Tko se prvi javlja? Sve etablirani… Čitaj više »
Kulu gradim a kamena nema, nema ni u pola Srijema…
Od svih prirodnh i ekoloskih materijala za gradnju ja bih se iapk odlucio za kombinaciju kmena i drva. Sagradis kucu od kamenaostaje stotinama godina, jos ako smisleno gradis pa ne treba velikih dogradnji i preuredjenja – adaptacija, pogledajmo samo kuce Istra,Dalmacija… Od kamena zidi i kamenom pokrita a nije monotona ni ruzna ni dosadna. Ali su mi lijepe i one Alpske kamen prizemlje ponegdije i kat a onda od drvenih oblica. Ma i pastirska brvnara je bolje rijesenje od ovoga modernoga, Ali mislim da nema deresivnije gradnje od Engleske samo cigla i jos kada je desetka i vise godina stara ulica pa cijela ulica jedna kuca samo sto ima stotine ulaznih vrata, pa onda jos i sva vrata su u nekoj braon boji, moras dva puta pogledati kucni broj prije nego se vrata latis.
Eto, ja sam odrastao u jednoj takvoj kući (od čerpića), a nisam imao pojma da mi je kuća bila ekološka. Inače su podunavski Švabe bili glavni majstori za gradnju kuća od blata.
Imali smo vikendicu, skoro na šarafu(to je onaj dio na globusu gdje je šaraf koji drzi cijeli globus).
Izgradena, prije Drugog rata, od drveta nije zahtjevala gotovo nikakva ulaganja.
Dolazili smo zimi i na – 20 stepeni i za pola sata bi je ugrijali samo sa peci na drva. Breza grije ko luda.
100 kvadrata i za pola sata hodamo u majicama kratkih rukava.