Priča o potopljenom gradu
Film „Potop“, autorke Jelene Jovčić, premijerno je prikazan 24. marta u Beogradu, u Domu omladine. Takođe, na ovogodišnjem Jugoistočnom evropskom festivalu (SEEfest), koji je održan 30. aprila u Los Anđelesu, u državi Kaliforniji, film je imao svoje prvo međunarodno prikazivanje. Autorka ovoga filma, Jelena Jovčić, želela je da se zajedno sa stanovnicima jednog grada priseti jedne zaboravljene istorije.
Nesvakidašnja tema ovog dokumentarnog filma predstavlja i njegovu osnovnu vrednost. Jelena Jovičić je kroz svoj film želela da prikaže 1971. godinu, progres Jugoslavije i izgradnju Hidroelektrane Đerdap sa posebnim osvrtom na žitelje nekadašnjih potopljenih naselja. Izgradnja hidroelektrane predstavljala je veličinu i moć tadašnje Jugoslavije. Osmišljena kao saradnja između dveju zemalja, Jugoslavije i Rumunije, predstavljala je i jaku međunarodnu saradnju. Međutim, zarad izgradnje brane mnoga naselja morala su biti potopljena. Među njima i takozvani stari Donji Milanovac.
Tamni vilajeti koji kruže ispod površine Dunava, snovi i napušteni domovi potopljenog naselja privukli su pažnju autorke.
„Film se bavi tom potrebom u čoveku da se zadrži nešto čega nema, što ne može više da se vidi, opipa, pokaže. Kako se gradi i održava koletivno sećanje najbolje se vidi na primeru ovih ljudi. Protagonisti u filmu tragaju kroz svoje snove, osećanja i sećanja kako bi prizvali jedan deo njihovog života, jedan deo njih samih, deo njihovog identiteta koji je ostao pod Dunavom.“, kaže Jelena Jovčić.
Potreba da se očuva jedna zajednička istorija uprkos različitim promenama, autorku još je od detinjstva pratila. Najavljivanje izgradnje hidroelektrane i potapanje naselja izazvalo je među meštanima različita osećanja. Mnogi meštani su do poslednjeg trenutka ostajali kraj svojih domova misleći da će uspeti da spreče ono što je bilo neminovno.
Izgradnjom novog naselja, Donjeg Milanovca, zaboravljene i napuštene priče ostale su duboko ispod površine Dunava. Samo u retkim prilikama, pri ispuštanju vode u hidroelektrani, ostaci starog grada mogli su se pojaviti na površini. U tim trenucima deca i stariji žitelji žurno bi opsedali obalu Dunava u potrazi za nekadašnjim okućnicama ili pričom koju bi pamtili.
Kroz razgovor sa jednim od nekadašnjih stanovnika potopljenog grada, autorka zaključuje:
„Njegova sadašnja kuća se nalazi na samom vrhu brega iznad mesta gde je bio grad. On na tom mestu stalno gleda na nekadašnju obalu i svoju priču o potopljenom gradu prenosi svakom prolazniku da se ne zaboravi.“
Film „Potop“ nije priča o jednoj državi i jednom vremenu. Ovo je priča o ljudima i njihovim sudbinama u vremenu velikih previranja i progresa. Ovo je film o njihovim sećanjima, doživljajima i uspomenama na jedno vreme i jedno mesto. Ovo je ujedno i poziv svima ljudima koji su doživeli slična iskustva.
Razglednica iz potopljenog grada
Ideja umrežavanja nastala je kao rezultat rada na filmu „Potop“. Želja da se dopre do ljudi sa sličnim iskustvima kako bi i njihove priče postale deo jednog većeg projekta, glavni je cilj autorke.
„Ideja je da krenemo da prikupljamo sećanja ljudi iz celog sveta kojima je potopljen grad, ili su potomci tih ljudi, i želimo da napravimo neku vrstu malog muzeja. Donji Milanovac je početak toga, samo na teritoriji Đerdapa i s naše i rumunske strane je potopljeno još gradova i sela. Koristim svaku priliku da pozovem ljude koje je zadesila ovakva sudbina ili znaju nekoga sa sličnim iskustvima, da nam putem naše rubrike razglednica na sajtu pošalju svoju priču o potopljenom gradu.”, ističe autorka filma.
