Prvi hram posvećen Bogu od strane izabranog Jevrejskog naroda sagradio je car Solomon, sin velikog predhodnog cara Davida, iz čijeg plemena se iščekivao obećani mesija. Car Solomon je takođe bio prvi car koji je ujedinio do tada podeljena jevrejska plemena pod jednu i jedinstvenu upravu čije se središte nalazilo u gradu Jerusalimu. Solomon je dobio priziv od Boga da on bude taj koji će mu sazdati dom u kome će Duh Božiji moći da obitava.
Hram je sagrađen u X veku pre Hrista. Ondašnja svedočenja nam govore o velelepnosti toga hrama koji Jevreji do tada nisu videli. Hram je ujedno i predstavljao nacionalno obelžje Jevreja. Ovaj hram je razoren posle u VI veku pre Hrista od strane Vavilonaca, a Jevreji bivaju rasuti po celome svetu. Od toga trenutka počinju da se razvijaju sinagoge koje će ostati do danas kao uspomena na razorenje Jerusalimskog hrama, a u kojima su se obučavala mala jevrejska deca u dijaspori. Cilj sinagoga su svakako bile propovedi kao i očuvanje nacionalnog indetiteta.
Hram je potom ponovo sagrađen po dopuštenju Kira Velikog, posle pola veka od razorenja, a konačan oblik novo izgrađenom hramu dao je Irod Veliki koji je utisnuo atentični istorijski pečat 20. godine pre nego što će se roditi Hristos. Rođenjem Hrista među Jevrejima, unosi se jedan potpuno novi duh, koji je butnovnički nastrojen te on pobuđuje želju za nacionalnim oslobođenjem od Rimske vlasti pod kojom su bili pokoreni. Jevreji su razapeli Hrista i osudiliga zbog činjenice da sebe predstavlja kao Boga. Koliko su fariseji i sadukeji mrzeli Hrista, buntovničke vođe su mu zahvaljivali na njegovoj pojavi, te će oni to iskoristiti kao pobudu za nacionalnim oslobođenjem. Jevreji su čekali mesiju koji će ih osloboditi od Rimske vlasti. Vođe među narodom su iskoristile tu priliku te su sebe lažno predstavljali kao mesije koje će ih osloboditi. Tako nastaju ustanci koji se bude protiv Rimljana. Rimljani su rešili da konačno i jednom za svagda osvoje Jerusalim i zauvek pokore Jevreje. Rimljani su ušli u sada sveti grad Jerusalim i potpuno ga razorili, najveće nacionalno obelžje Jevreja je bio njihov hram koji su oni beskrajno poštovali. Uništiti hram znači uništiti i Jevreje. Oko 70. godine razorili su hram, a Jevreje izgnali iz Jerusalima i ponovo ih rasejali kao nekada Vavilonci po čitavom tada poznatom svetu. Bilo im je omogućeno da jednom godišnje dođu blizu Jerusalima i da ga posmataraju.
Zid plača ispunjava želje
Od starog hrama u kome je sam Bog obitavao ostao je jedan „Zapadni zid” kako ga nazivaju Jevreji, dok ga Evropejci nazivaju „Zid plača“. Ovaj nadimak je dobio po tome zato što se Jevreji okupljaju pored zida i tuguju za davnim vremenima kada su stvorili svoje carstvo, kada ih je Solomon ujedinio, vremenima kada ih je Bog štitio i vodio. Zid plača stoji i danas kao opomena na razrušeni hram u kome je Bog obitavao i koji je napravljen po Božijoj zamisli. Danas ne samo Jevreji, i već i drugi narodi različitih veroispovedanja dolaze u Jerusalim kako bi se Jevrejskom Bogu molili, sa ispisanim željama na papiru ostavljaju u pukotine zida i mole da zid, odnosno Bog uzme od njih sve njihome muke. Važno je napomenuti da je zid plača danas jedna od najvećih turističkih atrakcija u Izraelu.