Meditacija je veština koja se praktikuje hiljadama godina. Njeni delotvorni pozitivni efekti su zadivljujući.
Prvi začeci meditacije vezuju se za drevnu Indiju, nekoliko hiljada godina pre nove ere. Pretpostavlja se da su tu praksu prvo spoznala primitivna društva koja su se bavila lovom i prikupljanjem plodova. Kasnije meditacija postaje sastavni deo većine istočnjačkih religija i filozofija. Kako je vreme prolazilo, naročito kada se praksa meditacije počela širiti sa istoka ka zapadu polako se meditacija razdvajala od religijskh obreda i postajala univerzalna. Danas se može slobodno upražnjavati bez obzira na pripadnost bilo kojoj religiji.
Meditacija je u suštini tehnika koja nam pomaže da opustimo i „umirimo“ svoje misli i um. Postoje veoma različite vrste meditacije, ali suština je u principu ista. Neke vrste se praktikuju u nepomičnom položaju dok se kod drugih koriste pokreti. Kako je svako od nas različit, tako svaka vrsta meditacije ne deluje podjednako na svakoga, pa se zato preporčuje pojedinac za sebe pronađe onu vrstu koja mu najviše odgovara.
Široka rasprostranjenost meditacije navela je stručnjake da ispitaju detaljno dejstvo meditacije na ljudsku psihu i celokupni organizam. Testiranja su obično vršena tako što su osobe koje su meditirale pregledane preciznom opremom uključujući skenere i magnetne rezonance da bi se utvrdilio koje centre u mozgu aktivira meditacija. Takođe, vršeno je upoređivanje rezultata osoba koje su meditirale i onih koji to nisu.
Rezultati su ne samo potvrdili da meditacija ima pozitivan efekat na nas, nego i pomalo iznenadili obimom pozitivnog dejstva. Između ostalog, meditacija ima pozitivne efekte na redukovanje stresa i anksioznosti kao i ublažavanje depresije. Povećanje kreativnosti; povećavanje sposobnosti za učenje, rezonovanje i memoriju; povećavanje samopouzdanja i koncentracije su samo neki od efekata. Kod osoba koje meditiraju zabeleženo je da imaju povišen osećaj vitalnosti i osećaju se znatno podmlađeno. Meditacija može pomoći i u smanjivanju visokog krvnog pritiska kao i u preveniciji, usporavanju ili kontrolisanju bolova nastalih zbog hroničnih bolesti kao i migrena. Zabeleženi su i slučajevi smanjenja holesterola u krvi usled meditacije. Primećeno je da dolazi do lakšeg protoka vazduha posebno kod osoba koje boluju od astme. Ono što je posebno zanimljivo je i podatak da meditacija blagotvorno utiče na poboljšavanje imunog sistema. Magnetna rezonanca je pokazala da jednostavno praktikovanje meditacije aktivira nervne strukture zadužene za pažnju i nadzor autonomnog nervnog sistema. Istraživanje koje je sprovedeno u Nemačkoj pokazalo je iznenađujući rezultat koji se javlja kod osoba koje meditiraju više godina, u proseku 10 godina i više. Kod takvih osoba zabeleženo je da dolazi do povećanja sive mase, a da pri tome imaju smanjene amigdale.
Neki naučnici idu toliko daleko da navode da zbog sposobnosti da utiče na promenu moždane strukture meditacija bi mogla da postane sastavni deo psihijatrijskog tretmana najrazličitijih problema.
Većina pozitivnih efekata meditacije se ne može ispoljiti preko noći. Potrebno je duže i kontinuirano praktikovanje da bi se osetila promena na bolje. Dobra strana je u tome da vi možete slobodno da prilagodite meditiranje svojim potrebama. Nije potrebno odvajati sate i sate, već u početku krenuti sa 15-20 minuta tokom dana, kada vam i kako najviše odgovara