Pažljivo usmeravajući svoju energiju na određene stvari umesto da je rasipaju okolo, introvertna deca uživaju da provode vreme sama ili u malom krugu odabranih prijatelja.
Kada pričamo o deci obično imamo na umu razigrane mališane koji jedva čekaju da se društvo okupi da bi se igrali svi zajedno. Takođe, tu su rođendani, ostajanje kod drugara/ice da prespavaju i mnoštvo drugih aktivnosti. Međutim, nisu baš sva deca takva. Postoje i oni mališani koji vole da više vremena provode sami i izbegavaju navedene situacije.
Pre nego što se zabrinete da je vaše dete stidljivo i pre nego što vam na um počnu dolaziti hipotetičke situacije – kako će ta stidljivost uticati na njihovu sposobnost da se snalaze u društvu i kolektivu, kako će sklapati prijateljstva i sl. Pre svega toga trebali bi malo zastati na čas i upitati se da li je dete možda introvertno. Iako mnogi ljudi stavljaju znak jednakosti između stidljivosti i introvertnosti, ta dva pojma nisu čak ni slična. Stidljive osobe imaju želju da upoznaju druge osobe, da se kreću u velikim društvima, ali se plaše neuspeha i javnog ismevanja dok introvertne osobe generalno nemaju takve želje i strahove.
Introvrtne osobe ne vole da budi okružene velikim brojem ljudi, to im previše crpi energiju. Velika okupljanja nisu mesta na kojima se oni lepo osećaju, oni prosto ne vole da budu u centru pažnje. Umesto toga oni vole da imaju jednog ili dva prijatelja sa kojima ponekad mogu provesti kvalitetno vreme. Oni teže kvalitetu, a ne kvantitetu. Takođe, oni su veoma emotivni, često imaju veliki stepen empatije prema svetu koji ih okružuje. No, pored toga nisu impulsivni niti skloni emotivnim ispadima. Oni u miru i tišini pronalaze svoja zadovoljstva, razvijaju maštu i pune se pozitivnom energijom. Uživaju u sitnicama i stvarima koja druga deca uzimaju zdravo za gotovo. Prvo veoma dobro razmisle pa tek onda odluče da li će reagovati na nešto ili ne.
Provode vreme radeći stvari koje zaista vole, čitaju, pišu, crtaju, uče nove stvari ili usavršavaju svoje veštine. Kanališu svoju energiju u ono što vole umesto da je razbaciju i troše na uopštene stvari.
Ne bi bilo uopšte iznanađujuće da je vaš introvertni mališan prilično uspešan u školi ili na nekoj vannastavnoj aktivnosti (pod uslovom da je on sam izabrao tu aktivnost). Nemojte se iznenaditi ako vam postave pitanje na koje nećete znati odgovor, njihovi umovi su u večitoj potrazi za znanjem i preispitivanjem svega oko njih. Svet je pun zanimljivosti koje jedva čekaju da istraže. Veoma je bitno da razumete svoje dete i njegov pogled da svet. Najgora stvar koju možete da uradite je da ga upoređujete sa drugom decom i da ga pitate zašto ono „nije kao drugi“, pri tome ističući da su drugi pozitivan primer ponašanja u društvu a on/ona nije.
Da se razumemo, introvertna deca su sasvim normalna, čak brojna istraživanja su pokazala da deca koja su introvertna imaju veći koeficijent inteligencije (IQ) od svojih vršnjaka koji to nisu. Mnogi veliki umovi koje je čovečanstvo do sada dalo bili su introverti. Prosto, povlačenje iz okruženja i usmeravanje svoje energije na konkretne stvari dovodi do toga da te stvari dovedu do savršenstva.
da, ali je velika mogućnost da ta inteligencija ostane u 4 zida a dijete>osoba usamljena.. pogotovo u današnjem multisocialnetwork svijetu..
trebalo bi društvo organizirano pomoći roditeljima da razvijaju i socijalnu inteligenciju (ili barem naučeno snalaženje i razumijevanje) takvoj djeci
Pomislio sam na asocijalan,sreća pogeiješih.
Ja pomislih da je to neka “nova dijagnoza” bolesti koju treba liječiti. Dobro je, pogriješio sam !
Hvala za jako lijep tekst i na podsjecanje da postujemo introvertnost vlastita djeteta, umjesto da ju kompromitiramo i svodimo pod stidljivost.
Ostavite djecu na miru.Djecu treba učit da se svjesno bore protiv ovog globalnoga zla
pa sve što nije po volji big brathersa dobije etiketu. tako su I patriotske I suverenističke stranke dobile etiketu “eksttremne dessnice”. tako isto ako je dijete inteligentno I neće da se druži sa gluppanima je introventno. kako se zovu oni što ne podliježu ideologiji konzumerizma. možda bi ih trebali svrstati među faššiste dok se ne pronađe prikladniji naziv. elem ako nesebično I nekritično voliš svoju vladu, ako voliš kupovati sa novcem pozajmljenim iz banaka, ako razmišljaš kao većina tj. predsjednik, ako ti glava služi za frizuru I ako pratiš mainstream medije ti si normalan. ako se ne uklapaš u ovu sliku ti si nenorrmalan samo treba klasificirati dijagnozu
Danas se psiholozi brinu o osjećajima i traumama djece kojoj ništa ne fali. Od zdravog prave bolesnog. Od uglavnom bezopasnih zaraznih ospica, smrtnu opasnost. Ne daj Bože da djete padne i udari se. Potuče se s vršnjacima. I poslije pomiri i nastavi se igrati. Da se djeca igraju. Prije djete nisi mogao utjerati u kuću. Sad ga moraš tjerati iz kuće. Pa djeca reagiraju ako ih netko krivo pogleda. Ili im ne odgovara nečiji ton glasa. Tata i mama neće kupiti novi smartphone. A i nova je fora, da mame ljube djecu u usta. Nije mi baš jasna svrha, ali meni ionako danas puno toga nije jasno…… pa to i nije neki bed. Roditelji očekuju da im škola odgaja djecu. Škola je prvenstveno obrazovna, dijelom odgojna, ali nikako PREODGOJNA ustanova. Poanta je u obiteljskoj profesiji. Obveznoj, bez godišnjeg i slobodnih dana. Profesiji koja se ne plaća. I koja je jedina… Čitaj više »