Naučnici pronašli novi uvid u rad „najstarijeg računara“ na svetu

Istraživački tim je utvrdio kako su kreatori uređaja uspeli da izvuku tačan 462-godišnji ciklus Venere i 442-godišnji ciklus Saturna, pre više vekova.

Istraživači sa Univerzitetskog koledža u Londonu (UCL) rešili su „glavni deo slagalice“ povezan sa drevnom grčkom ručnom opremom poznatom kao Antikitera uređaj, navodi se u saopštenju objavljenom na veb stranici univerziteta.

Uređaj je pronađen 1901. godine u olupini broda iz rimskog doba u okolini ostrva Antikitera na Mediteranu, a često se naziva i prvim analognim računarom na svetu, korišćen je za predviđanje različitih astronomskih događaja, poput pomračenja, faza meseca i položaja planeta.

„Naš model je prvi koji je u skladu sa svim fizičkim dokazima i poklapa se sa opisima u naučnim natpisima ugraviranim na samom Mehanizmu“, rekao je vodeći autor studije profesor Tony Freeth iz UCL-a. „Sunce, Mesec i planete prikazani su u impresivnom sjaju drevnog grčkog uma.“
Napore da se stekne razumevanje složenog sistema zupčanika na prednjoj strani uređaja ometala je činjenica da je do danas preživela samo trećina izuma.

Sam uređaj je podeljen na 82 fragmenta, od kojih je najveći, Fragment A, prikazan „karakteristikama ležajeva, stubova i bloka“, dok drugi, Fragment D, ima „neobjašnjivi disk, zupčanik i ploču sa 63 zuba“.

Koristeći „drevnu grčku matematičku metodu koju je opisao filozof Parmenides“, tim je ustanovio kako su tvorci uređaja uspeli da izvedu tačan 462-godišnji ciklus za Veneru i 442-godišnji ciklus Saturna – pošto su brojevi koji predstavljaju te cikluse prethodno pronađeni na prednjem poklopcu – ali i „uspeo da oporavi cikluse svih ostalih planeta, gde su nedostajali dokazi“.

„Posle značajne borbe uspeli smo da povežemo dokaze u fragmentima A i D sa mehanizmom za Veneru, koji tačno modelira njen odnos planetarnog perioda od 462 godine, pri čemu je presudnu ulogu igrao zupčanik sa 63 zuba“, primetio je član tima i doktorski kandidat Dave Higgon.
Profesor Freeth je takođe objasnio kako su istraživači „stvorili inovativne mehanizme za sve planete koji će izračunati nove napredne astronomske cikluse i minimizirati broj zupčanika u celom sistemu, kako bi se uklopili u uske raspoložive prostore“.

„Ovo je ključni teorijski napredak o tome kako je kosmos konstruisan u mehanizmu“, rekao je Dr Adam Wojcik (UCL Mašinsko inženjerstvo), koautor studije. “Sada moramo dokazati njegovu izvodljivost izradom drevnih tehnika. Poseban izazov biće sistem ugnežđenih cevi koji su nosili astronomske izlaze.”