„Ja imam čekić. Imam ga preko dve decenije a pošto vodim računa o alatu i sada je kao nov. Sam čekić nije nigde oštećen kao i drška kojoj je lak malo potamneo i pojeo se tamo gde leži u ruci ali je drvo u potpunosti zdravo i nije se pomerilo u telu čekića ni za deo milimetra sve ove godine. Tačnije, imam dva čekića ali ovaj drugi je oštećen i koristim ga samo za razbijanje betona i slične poslove.“
„Pre nekoliko meseci u prodaji se pojavio novi model čekića. Ima zaobljen vrh glave koja se blago sužava prema sredini tela a na drugoj strani je zakrivljeno i stanjeno telo sa prorezom kroz sredinu koje služi za vađenje eksera. Drška je metalna, a na nju je nalivena guma koja je ergonomski oblikovana. Proizvođač kaže da preko čekića može da pređe kamion i ništa mu se neće dogoditi. U stvari, to bi i moj čekić izdržao…“
„Pre neki dan sam bio kod komšije i on mi je pokazao novi čekić. Svi u okolini su ga već kupili. Komšija kaže da je neuništiv, da posle zakivanja čeličnih eksera nema apsolutno nikakvog traga na čekiću. A tek lakoća sa kojom vadi eksere… Ja rekoh da sam zakovao hiljade čeličnih eksera i ko zna čega sve još ali da je čekić i dalje čitav a da mi je za vađenje eksera pajser sasvim zgodan… Komšija me samo pogledao, okrenuo se i otišao.“
„Juče je žena slušala koleginice na poslu koje su pričale o novom čekiću. Kažu da je drška neverovatno sjajna, da može na njoj da se ogleda. Kažu i da se već pojavila kopija ali da njena drška počinje da gubi sjaj već posle par nedelja. Jedna od njih ga je kupila mužu kako bi mu bilo što lakše oko kućnih poslova. Nisam siguran da ijedna od njih zna da rukuje bilo kojim čekićem…“
„Danas sam na radiju u kolima slušao eksperta koji kaže da istraživanje pokazuje kako novi čekić veoma olakšava rad, kako ga ubrzava za bar 30% i da su svi učesnici istraživanja izjavili da su se znatno manje umarali nego sa starijim modelima. Kad pre stigoše da urade istraživanje…“
„Sutra bi trebalo da popravim trem ispred kuće. Mogu za taj posao da koristim i stari čekić ali šta će komšije da pričaju? Da nisam u stanju da kupim novi? U stvari, ne zanimaju me previše komšijska ogovaranja, ali njihova deca koja su lošiji učenici od mojih jedva čekaju razlog da se podsmevaju i da maltretiraju moju decu. Možda ipak nije pametno da štrčim…“
„Uh, ovaj čekić je pet puta skuplji od starog modela. Po ceni je sasvim blizu akumulatorske bušilice koju sam već planirao da kupim. Bušilica ima fantastičnu kutiju, ima punjač, rezervni akumulator, set burgija, set dodataka za odvrtanje-zavrtanje raznih vrsta štafova…
O, pa znatno je teži od starijih modela. Izgleda da je metalna drška doprinela povećanju težine. Baš me zanima kako je lakše raditi sa težim čekićem…“
- Dobar dan (ono “gospodine” se više ne govori – otkud prodavac može da zna kojeg sam rodnog opredeljenja?). Vi još niste kupili novi čekić? Imate sreće, ovo je najnoviji model. Pogledajte gumenu zaštitu, vidite li pravac pružanja šara na gumi koje sprečavaju da čekić isklizne iz ruke…
- Dobro, da li primate Visu…
Hehehehe…. 🙂
Da (bez O ispred), potrošači, konzumenti su uvijek oni drugi i prema njima je usmjerena sva sila propagande, ispiranja mozga i ostalih NLP tehnika. Najbolje je reći ovce . To je lice i naličje potrošačkog (valja dodati i licemjernog, radi dojma) društva na Zapadu. Mi smo bolji. Mi smo pametniji i mi više volimo ljude, druženja, obitelj. Ako se slučajno koljemo i ubijamo, to je periodično, nije trajno kao kod ovih. Onda još i ono – ljudi kupuju nepotrebne stvari, šoping centri su uništili naš način života. Sve ovo gore je blijedi pokušaj zaustavljanja vremena u barem prošlom stoljeću. Otprilike kao i ovi noviji filmovi koji nikako ne mogu pronaći prave priče u kojima postoji i mobitel, internet, viber i whats up. Kako ćeš ispričati priču, stvoriti napetost kad u svakom trenutku može na mobitel dospjeti kakva slika ili video, kad muž može varati ženu s drugom dok zajedno večeraju.… Čitaj više »
Kad nemaš puno u sebi nastojiš to nadoknaditi s puno stvari oko sebe. Tako je lakše.
Hahaha, dobra Šumi, u stilu Ive Kobaša.
Većina je dala pristanak potrošačkome društvu di se triba proizvodit sve više i sve jeftinije. Proizvodnju i potrošnju diktira novac koji je danas isključivo kredit. Kako bi se sustav održava triba širit kredit kako bi se proizvodilo i trošilo više. To znači kako proizvođač i potrošač imaju dug kojega su posudili iz budućnosti i samo mali poremećaj dotoka novca za kredit znači kolaps sustava. Na primjer u masprodukciji neko sa nekim strojem proizvede 10 mijuni spomenutih čekića godišnje, napretkom tehnologije, pojavi se novi stroj koji proizvodi 20 miljuni čekića godišnje i ovaj koji ima par godin stari stroj mora nabavit ti novi stroj ili propada. U nekome trenutku sve više tih čekića završava u sve po 8 i bitan je trenutak kad izač iz toga posla, a to je nepredvidivo jer su kreditni ciklusi oko 5 godin, a mi neznamo šta će bit za tri miseca i to je čisti… Čitaj više »
Ma tko to vadi novčanik i kupuje?
Možda srednja klasa sedamdesetih i osamdesetih. Nje više nema. Bogati, i te kako znaju s novcem. Začudili biste se…
Sirotinja nema novaca pa ni nemože (puno) budaliti.
Tko radi ovakve shopinge -danas- brzo će dospjeti u – nižu klasu…
Sjajna priča. Jedna od rijetkih koju ne poželim odmah banalizirati svojom interpretacijom, pa to i neću učiniti 🙂
Sumadinac ti si rasipnik. Ja imam samo 5-6 celicnih eksera za beton. Imam preko 30 godina. Uvijek ih povadim nakon zavrsenog posla i odlozim u njihovu kutijicu. A ti zakucavas celicne eksere gdje stignes kao da je rijec o obicnim. Za takve sad izradjuju cekice sa laserom i led diodama za rad u mraku.