O lečenju u sopstvenoj režiji

Znanje je moć ali do njega nije lako doći. Neko znanje se svesno skriva, neko je prikriveno dezinformacijama a običan čovek nema siguran izvor koga bi slušao i čije savete bi sprovodio. Ako društvo želi napredak onda mora da napravi kvalitetan sistem razmene znanja i iskustva (zapamtite ovo, biće mnogo jasnije u sledećem tekstu). Neću sada pisati o zločinima farmaceutske industrije, o njihovoj sprezi sa zdravstvom, o nezainteresovanosti doktora koji samo „odrađuju posao“ i to nekvalitetno… Podeliću sa vama sopstvena iskustva u lečenju prvenstveno lekovitim biljem.

Od malena imam problema sa osetljivim grlom, dobijem upalu grla gotovo bez razloga što mi je vrlo smetalo obzirom da sam bio vrlo aktivan u sportu. Kako sam se stalno vraćao sportu pre nego što sam prezdravljavao došlo je dotle da sam celu zimu četvrte godine srednje škole proveo na antibioticima!? Tako se nastavilo i u vojsci, mogao sam da uzmem poštedu kad god sam hteo jer je grlo bilo stalno pod upalom. Tada me je jedan STAŽISTA posavetovao da probam sa lekovitim biljem jer posle treće inekcije grlo je sterilno i dalje samo ubijam crevnu floru. Tada počinje moje putovanje vrlo zanimljivim svetom (mada neka iskustva imam od ranije).

Dakle, doktori su me samo kljukali antibioticima i nikada nisu obraćali pažnju šta im pričam. A da jesu, shvatili bi ono što sam ja shvatio bez dana medicinskih studija. Pravi doktor će obratiti pažnju na detalje. Primetio sam da iako se dobro osećam, dovoljno je bilo da uradim 10 zgibova i da me ujutru boli grlo. I to se redovno događalo. Nemoguće je da od toga dobijem infekciju. Tada sam shvatio: radeći vežbe disao sam mnogo snažnije nego obično, vazdih je pravio potpritisak u nosnoj šupljini baš kao laboratorijska vakuum pumpa i tako sam isisavao nekakav sadržaj iz sinusa koji iritira grlo. Bilo mi je potrebno da nekoliko meseci svakodnevno ispiram grlo jakim čajem od kadulje (može i rastvor sode bikarbone), posebno uveče pred spavanje i još nekoliko meseci po potrebi i problem je rešen. Doduše, gazirana pića ni ne probam ponovo da pijem ali to ne smatram problemom.

Imao sam težak gastritis zbog koga sam imao velikih ograničenja u ishrani. To mi je toliko smetalo da sam na kraju našao kičicu za koji sam čitao da pomaže i onako sirovu je žvakao. Odmah sam osetio olakšanje (ako išta može da se oseti osim njene ekstremne gorčine). Ponovo sam pročitao o njoj i napravio strategiju: tru puta dnevno pola sata pre jela sam žvakao 2-3 stabla kičice (u stablu su lekoviti sastojci). Posle nekoliko dana gastritisa je nestalo!!! (kao u reklami za lek). Gastritis je vrlo ćudljiv i svaki slučaj je za sebe ali je jedno sigurno: gastritis niko neće izlečiti ukoliko istovremeno ne smanji stres koji ga gotovo uvek izaziva – pa makar imao prohromski želudac.

Pomagao sam rodbini i prijateljima oko ovog problema i ustanovio da samo sveža kičica pomaže, ni suva ni u rakiji nema značajnijeg efekta što je veliki problem jer se može koristiti samo u kratkom periodu tokom godine.

Osnovni i obavezni deo moje apoteke čine bokvica i kantarionovo ulje – to su pravi čudotvorci. I najteže opekotine ako se ovo ulje odmah nanese prolaze bez posledica. Ova kombinacija je mikrohirurg kakvog nema. Rane, opekotine, posekotine, oderotine, upale kože i sluzokože (sve osim izazvanih gljivicama) zamiruje bez ožiljaka ali se mora tačno znati šta se radi. Na povređeno mesto (krvarenje mora da je zaustavljeno jer ulje ne sme da uđe u krvotok) namaže se kantarionovo ulje a preko njega se stavi sveža, među prstima izgnječena, bokvica i tada se zavije zavojem ili pamučnom krpom. Treba voditi računa da se ne kvasi vodom. Ukoliko je rana takva da je teško prethodno je očistiti alkoholom to nije preveliki problem obzirom da je ovo ulje jako dezinfekcijsko sretstvo (za dezinfekciju uvek koristim jaku domaću rakiju jer je kupovni alkohol na bazi nafte ali ako se nema izbora…). Posle 3-4 dana se skida zavoj i bokvica a rana će da bude bela od gnoja i grozno će smrdeti. To je normalno, rana se sama čisti. Rakijom se pažljivo skine gnoj i ponovo namaže kantarionom, stavi bokvica i zavije. Ukoliko nema sveže bokvice, suvu bokvicu koju ste osušili u toku leta i čuvali u tegli obmotanu u staniol potopite u vodu dok ne omekne, pokupite vodu suvom krpom i koristite isto kao svežu – razlike u efikasnosti praktično nema. Ceo postupak ponavljate dok se ne formira nova koža. Ovako sam lečio čak i grozne posekotine a sve što je moglo da se primeti po zarastanju je promena pigmentacije kože koja je vremenom nestajala. Nećete verovati koliko je efikasno dok se sami ne uverite.

Neke probleme ćete ipak teško lečiti bez pomoći farmacije. U vojsci sam „zaradio“ gljivice između prstiju na nozi i lečio ih povremeno, kad počnu da „divljaju“. Vremenom su se pojavile i na noktima pa sam čitajući o njihovoj štetnosti odlučio da ih se rešim bez obzira koliko teško bilo. Prvo sam probao Canesten tečnost za nokte a Mycofin kremu za kožu po preporuci specijaliste ali posle 6 meseci su se samo gljivice između prstiju povukle dok su nokti i dalje bili inficirani. Tada sam odlučio da prestanem da se trujem i da potražim alternativu. Naravno, na internetu ima svega pa tako i za ovaj problem. Savet je bio da se nokti mažu esencijom (koncentrisana sirćetna kiselina koja se koristi za konzervisanje zimnice). Obzirom da kisela sredina ne pogoduje gljivicama to bi bilo sasvim logično rešenje. Ali posle godine dana tretmana izlečio sam samo 2 nokta od 4 inficirana i shvatio da je to što radim veoma opasno jer se kiselina širi celim telom – ne ostaje samo u noktu a povećanje kiselosti u organizmu je nešto što treba izbegavati po svaku cenu. Ovo je odličan primer kako i dobronameran savet može da bude štetan i to uvek morate imati na umu.

Dobitna kombinacija za lečenje gljivica u noktima (bar u mom slučaju) je sledeća: ako je nokat dosta zahvaćen prvo ga turpijajte bar 2 nedelje (ja sam ih šmirglao šmirglom za drvo krupnoće 60) da bi skinuli sav odumrli deo, da ne bi trošili lek i trovali se bez veze  (jer su svi štetni). Nokat se šmirgla do zdravog – samo da ne pođe krv. To je prilično bolan postupak što je još jedan razlog da se ne počne odmah sa lekom koji su uglavnom na bazi alkohola. Ja sam lekom (ovaj put sam koristio Exoderil kapi) nokte mazao 6 meseci 3 puta dnevno i problem je bio rešen. Bitan je i postupak. Nokat uvek mora biti redovno šmirglan što znači svaka 3-4 dana. Kada kapnete lek na nokat čačkalicom zavrnete kožicu oko nokta da lek uđe i ispod nje a onda trljate čačkalicom po noktu jer tako lek mnogo dublje prodire. Sve ovo teško da ćete čuti od lekara.

Ovo je bilo moje iskustvo a vama ostaje jedino da mi verujete – ili ne. Sada ću vam izneti neke informacije i razmišljanja za koje, na sreću, nemam iskustva ali možda nekome bude od koristi.

Rak je danas najteža bolest i poprima epidemijske razmere.

Zvanična medicina nema previše uspeha mada svakodnevno stižu nove informacije. O štetnosti zračenja i hemoterapije ne treba puno govoriti. Meni se najviše sviđa teorija doktora Brojsa (Rudolf Brojs) koji kaže da ekstremnom dijetom organizam aktivira mehanizme koje inače ne koristi. Pri smanjenju težine organizam prvo troši rezerve energije pa onda razgrađuje manje bitne delove dok ne dođe do osnovnih koji su neophodni za normalno funkcionisanje. Negde na tom putu rak dođe na red za razgradnju i jednostavno bude pojeden. U svemu je najbitnije doziranje unosa hrane i tečnosti da organizam dobija neophodno ali ne i ono zbog čega bi prestao sa razgradnjom. Ključni deo dijete traje 40 dana ali se postepeno počinje i završava.

Ima još jedna interesantna stvar. Koštice kajsije (marelice) sadrže cijanid koji je vezan za šećer. Oni čine kompleks koji je neškodljiv za ćeliju ali ćelija ima enzim koji razlaže ovaj kompleks i tada se oslobađa cijanid koji truje ćeliju. Dobra strana ovog efekta je što ćelije raka imaju i to 3000 puta više tog enzima a strašno su gladne za šećerom. Moja logika je da se pri početku terapije koriste ove koštice kako bi načele rak da bi olakšale posao organizmu. Sve ovo o raku je samo moje razmišljanje, NIKAKO PREPORUKA ali ako je neko u fazi male verovatnoće izlečenja onda je ovaj postupak možda vredan rizika (inače Brojs ga ne preporučuje ako je izvršena operacija, zračenje ili hemoterapija).

U svakom slučaju, uvek imajte na omu onu staru: „zdravlje na usta ulazi“ – danas više nego ikad. Šta nam sve stavljaju u hranu posebna je priča. Čak i organska nije potpuno zdrava jer ne isključuje upotrebu herbicida i pesticida već samo zabranjuje one koje nisu dobijeni „organskim putem“ (ali otrov je otrov kako god ga napravili). Rano voće iz plastenika nema dovoljno sunca i zato je puno nitrita. Nove sorte su programirane da mogu dugo da stoje na tezgi ali su zato bez ukusa i mirisa – kao plastika. I sa isto toliko korisnih materija…

Danas smo u ratu za svoje zdravlje protiv mnogo protivnika i zato moramo na sve obraćati pažnju. Na mnoge stvari ne možemo da utičemo ali valja se potruditi bar tamo gde možemo.