Šta je moral, šta su to prave vrednosti? Ko to određuje? Ko to MOŽE da odredi?
Već na postavljanje ovakvog pitanja se zaključuje da nešto nije u redu. Prave vrednosti bi morale biti univerzalne, iste za svako ljudsko biće. Ako nije tako onda i nisu prave vrednosti. Da li uopšte postoje prave vrednosti?
Ljudsko društvo nije staro jedan vek koliko se najčešće vraćamo u prošlost kada razmišljamo o njegovom razvoju. Nije staro ni dva milenijuma iza koje granice gotovo nikad ne gledamo. Ljudsko društvo je staro desetinama hiljada godina. Sve to vreme ono uči, usavršava odnose među ljudima, posmatra šta je dobro a šta ne, bira obrasce ponašanja koja donose napredak a odbacuje one koje dovode do problema. I tako hiljadama i hiljadama godina a mi danas vrlo lako odbacujemo toliko iskustvo i prihvatamo pravila koja se razvijaju DESETINAMA GODINA?!?
„Da, mi smo danas mudri ili bar obrazovani a naši daleki preci su bili divljaci“ – ovo je vrlo rašireno mišljenje. Ali naučnici kažu da ljudske misaone sposobnosti nisu napredovale desetinama hiljada godina. Tačno je da danas imamo neuporedivo više informacija ali smo njima zagušeni, nemamo vremena da ih kvalitetno obradimo – koliko danas imamo pravih filozofa? Dakle, ljudi su nekada davno imali mnogo više vremena za razmišljanje i posmatranje i mnogo više razmenjivali ta razmišljanja nego danas (apsurdna tvrdnja)? Razmislite koliko vremena provodite sa decom u priči o raznim temama od životnog značaja a onda zamislite kako je to izgledalo kada su deca bila od malena zajedno sa roditeljima u raznim poslovima i raznim situacijama – mene hvata panika kad shvatim da se deca danas odgajaju na crtanim filmovima i video igrama uz sve manje kontakta u realnom svetu.
Ta iskustva su se pretakala u usmenu tradiciju i vremenom se dopunjavala, menjala – ponekad i na gore ali je bilo dovoljno vremena da se greške isprave. Tada na scenu stupa Crkva (bez obzira koja religija) i tu usmenu tradiciju objedinjuje u neku celinu, pravila, zapovesti… (za one koji veruju da je Bog doneo ove zapovesti svaka diskusija je suvišna – ako sumnjamo u prave vrednosti utvrđene od ljudi da li ćemo dovoditi u pitanje zaključke Boga?).
Dakle, Crkva nije kreator etalona pravih vrednosti, ona je samo veza sa našim nasleđem koje bi već bilo zaboravljeno (kao što je zaboravljeno mnogo toga što nije bilo od interesa Crkvi) na čemu sam joj neizmerno zahvalan. U stvari, to su pravila koja svi mi nosimo u sebi ali nam je mnogo lakše i jasnije, posebno kada se nađemo u dilemi, kada dobijemo potvrdu od autoriteta. Ne bih ulazio u diskusiju o pedofiliji, skupim automobilima, hamburgerima u vreme posta, mutnim vezama sa političarima… samo jedan od razloga zašto nisam verujući. Uprkos svemu tome “Glas” koji nam prenosi deset Božijih zapovesti, sedam smrtnih grehova… nam predočava koje su to vrednosti koje je ljudsko društvo do danas odabralo kao pozitivne.
Taj “Glas” koji je usmeno predanje ugrađeno u našu kolektivnu svest (ili savest ili kako god da ga vidite) je najsigurnija “zvezda vodilja” kada se nađemo u dilemi. On nam ne nudi rešenje za svaki problem već nam ostavlja mogućnost slobodnog izbora. Ukoliko istinski poštujemo pravila koja su nam predočena dileme ćemo rešavati na pravi način. Ali ako nam se rešenje ne sviđa pa počnemo da “natežemo” pravila, da tražimo izgovor – sigurno ćemo ga naći i takvo rešenje će nam se više sviđati što će nas sve više udaljavati od Glasa. Zapamtite da je traženje izgovora najveći neprijatelj pravim vrednostima ali i nešto što već radimo po automatizmu, gotovo podsvesno.
Evo primer kako se traženje izgovora može razvijati: otvorili ste prodavnicu. Pre nego što ste se upustili u računanje bili ste zadovoljni ako bi mogli da zarađujete 10% što bi mogla biti poštena nadoknada za vaš rad. Posle sabiranja svih troškova vidite da će vaša zarada biti 20% ako prodajete po ceni kao što prodaje konkurencija. “Ako mogu oni zašto da ne mogu ja?”
Ubrzo vam se ukaže prilika da robu nabavite jeftinije i zarada je sada 30%. “Ne smem da spuštam cenu, tržište je nesigurno – ne smem rizikovati jer hranim porodicu”.
Zatim obezbedite povoljniji transport što vam donosi još 3% – “… treba decu školovati”
Onda nabavite robu koju konkurencija nema i sada već zarada raste na 50% – “Treba puno kapitala da se proširi posao.”
I zaista, sada kupujete lokale na ekskluzivnim mestima gde se roba prodaje po još višoj ceni… Tada više ne tražite opravdanje. Nema više “treba mi bolji auto, veća kuća, šta ako se razbolim…”, jednostavno se koristi SVAKA MOGUĆA prilika da se uzme novac – i laž i prevara i korupcija, ucena… granice više ne postoje. Šta se dogodilo sa onih poštenih 10% sa početka priče?
Možda imate takav primer u svom okruženju što ne bi bilo ništa neobično, toga ima na sve strane. Zašto je tako? Zato što je traženje izgovora postalo sveprisutno i opšteprihvaćeno. Zato više ni ne znamo šta su prave vrednosti – izgubili smo se u detaljima i izgovorima. Da li mislite da bi Isus opravdao krstaške ratove (o drugim “detaljima” da i ne pričam)? Znači i Crkva se koristi izgovorima. Da li shvatamo koliko je bolesno društvo u kome živimo?
Da li su prave vrednosti više prisutne na Istoku u odnosu na Zapad? Rekao bih da je razlika u tome što se na Istoku više traži izgovor jer na Zapadu sve manje osećaju (osećamo) potrebu za izgovorom. Zato i tvrdnja da je “Zapad društvo u kojem je moral kategorija koju određuje novac” nije tačna jer je takva situacija i na Istoku iako (bar se nadam) u manjem obimu. Gde tako strašno grešimo?
Problem je u organizaciji društva. Danas, više nego ikada, imamo mogućnost da uspostavimo zdravo društvo koje bi poštovalo prave vrednosti ali mu na putu stoji individualizam – što sam u više navrata obrađivao. Da li ćemo početi sa izgradnjom zdravog društva zavisi samo od nas, nema logičnog izgovora a nije ni teško. Za početak izbacimo sve što nas razjedinjuje – počnimo od najbezazlenijih stvari. Zašto se tako grčevito držimo i najnebitnijih razlika? Ovih dana razmišljamo o Novoj godini, katolička i pravoslavna se razlikuju za 14 dana – ko je u pravu? Ali postoje i hebrejska, kineska, persijska…….. Ako se u računanju vremena koristimo astronomijom zašto se ona ne koristi i za definisanje početka nove godine? Zašto najkraći dan u godini nije kraj stare a naredni dan početak nove godine? Postoji li neka jednostavija logika od ove???
Ovakvih primera je mnogo. Za izgradnju zdravog društva nam ne treba čak ni prevelika inteligencija, dovoljna je želja i iskrena namera! I da prihvatimo da je život kratak, da bogatstvo koje smo “zgrnuli” ne možemo da prenesemo na “bolje mesto” (rizikujući da tim zgrtanjem završimo na “gorem mestu” a da decu koja nam obično služe kao izgovor za to zgrtanje osposobimo za život umesto da ih pretvaramo u zombije koji i nestanak struje doživljavaju kao kataklizmu nezamislivih razmera.
Za pocetak bi bilo i vise nego dovoljno: ne cini nista sto ne zelis da drugi tebi cine.
Vrlo poucan tekst, hvala Shumadinac! 🙂
Uredništvu Logocno.com, šta se događa sa vama? Lijepo je kada čitateljima dajete mogućnost da pišu za vaš portal ali za to je potrebno da onaj koji piše nešto i znati o temi a ne samo da misliti da zna. Osobito o jednom od ključnih filozofsko-teoloških pojmova kao što je etika, odn. moral. Bravo shumadinac, “hrabar” si, da ne kažem pravu riječ…
Moral, etika i “prave vrednosti” su pravila koje odredjena drustvena zajednica prihvati kao svoje. Ona nisu univerzalna i razlikuju se po citavom svijetu, a cesto se na isto djelo na jednom kraju svijeta gleda posve drugacije na drugoj strani svijeta. Tako npr. mozes otici u Indiju i u nekim drzavama zaglaviti i visegodisnju robiju zbog pocinjenog teskog krivicnog, nemoralnog i neeticnog djela ubistva krave (kazna zna biti veca i od ubistva covjeka!), dok kod nas kebabi mirisu na svakom cosku “nemoralnog zapadnog svijeta”. Sve zavisi iz koje perspektive gledas.
Ako skratimo na minimum, mozemo da kazemo, da etika trazi istinu unutra morale.
Pošten i lopov se rađa takovi, ne može protiv prirode. Kod poštenog je pohlepa i sebičnost zamijenjena altruizmom i filantropijom za razliku od lopova koji nema ni morala a niti jedne druge crte korisne za društvo. U ratu sam mogao umnožiti sto puta ono što mi je stari zaradio za života ali nisam jer sam imao otpor savjesti jer me je bilo sram što bi ljudi rekli a i prije rata su imali komplekse zbog moje materijalne situacije. U stvari nemam ni gen za stvaranje novca kao neki drugi al mi nitko ne može prigovoriti da sam u ratu bio amoralan. Uvijek treba slušati sebe i ići svojim putem, nismo svi isti, druge ljude ne možemo mijenjati. Život je najbolji film a ljudi su najbolje knjige. Za sreću je najbitnije imati emotivnu inteligenciju ali i sreća je bitna jer je bolja od najboljeg plana. Mogu biti sretan i siromašan ko… Čitaj više »
Pohvala shumadincu za hrabrost da se načne tako ozbiljna tema. Mislim da nema jedinstvena definicije morala, vjerojatno ne može ni biti jer je on različit ovisno o vremenu i tradiciji naroda. Samo da spomenem da je za starozavjetne ljude (prije 2500 ili više godina) bilo sasvim ok “otpustiti” (izbaciti) ženu nerotkinju, uzimati zarobljenike za robove, kamenovati zbog vjerskih prekršaja i još puno za nas danas neshvatljivih stvari. Uvjeti života, odnos prema drugim ljudima (posebno neprijateljima), filozofija i religija su bili suroviji. I danas, u istom civilizacijskom krugu (zapad, judeo-kršćanstvo) postoje razlike u shvatanju što je moralno tj ispravno. Što je za dobrog Katolika loše za dobrog Protestanta je u redu i obrnuto. Oni koji tvrde da je savjest nešto što se stječe odgojem su samo djelimično u pravu. Odgoj može potaknuti ili zatomiti savjest ali ju ne može stvoriti. Savjest nam je data, možemo a i ne moramo ju slušati.… Čitaj više »
Prvo crkve su ogrezle u amoralu, pedofiliji, gramzivosti, lazima dakle crkve bez obzira na konfesiju ne predstvljaju moralnu vertikalu. Politicari su u svojim postupcima cak gori od crkve, dakle ni oni ne mogu predstavljati moralnu vertikalu, dapace cak sto vise suprotno. Javni kulturni radnici, oni se kulturom bave kao profesijom vrlo rijetko po vokaciji. Prosvijetni radnicioni su rijetko dijeci neki moralni uzor, pogledajmo ih samo kako su placeni i koje prelogative imaju, kako su neki odjeveni, poneki imaju problema sa minimumom osobne higijene. Srednji sloj koji je nekada dijecu odgajao sa ciljem usvajanja nekih visih gradjanskih standarda nestaje, Recimo nekada se snaha nije smijela pocesljati pred svekrom ili raspustiti kosu. Ili mlada snaha je uvijek zadnja odlazila u postelju nakon stoje svekru i svekrvi oprala noge posoremila kuhinju, ali se i prva ujutro dizalam zalozila vatru i pripremila svekru i svekrvi dorucak, to su nekada jos prije manje od 100… Čitaj više »
pustite covjeka neka pise shumadinac ima bisera pogotovo za kapitaliste samo nastavi shumadinac
A da progovorimo o moralu o politici ili medju politicarima. Eto moj pokojni dijed je stalno govorio: “POLITIKA JE KURVA” a ja logikom stvari pitam dobro, a sto su onda politicarke i politicari? Koliko politicke prostitucije (ne sexualne, a mozda i sexualne) ima medju politicarima? Kakva je razlika prodati intimni dio tijela od prodati svoj mozak, svoja moralna nacela, svoj karakter?