Pismo poguziji

Imam prijatelja koji ima nekoliko hobija, a jedan od njih je kuhanje. Taj toliko uživa u pripremanju hrane, da žena rijetko kad ugrabi priliku da se i ona primakne šporetu. Ali on, pokvarenjak stari, nipošto ne bi njoj priznao da on uživa kuhajući, nego, kao, on se to žrtvuje za nju, pomaže joj. A baš mu je, eto, to teško i dosadno raditi.

Ona, jadna, naivna, uvijek nasjedne na isti štos i još hvali svoga muža kako je dobar, kako joj pomaže u kuhinji, i sve tako nešto. Iz ruke mu jede!

Ali njemu nije dovoljno to, nego i nas pristojne muževe maltretira. Evo, pogledajte kakav mi je mail upravo poslao:

„Ovo namjerno šaljem tebi, poguziji, koji spadaš, dobro mi je poznato, u najbezobraznije muževe svijeta! Voliš jesti, ali bi ostao gladan pored punog stola da ti žena kruha ne odreže! Svih pet udova su ti “lijevi”! Za takve kao ti smišljena su  pitanja tipa: ako se jedno jaje kuha 3 minute i 10 sekundi,  za koliko se skuha 6 jaja? A ja sam jutros poranio pa kupio friška peciva za doručak djeci, pa sam  otišao kod unuka, pa se vratio kući, a odmah nešto iza podne  otišla je “u službu” žena i vraća se noćas pred  ponoć. Ja sam, međutim,  usisao čitav  stan, obrisao prašinu… i paralelno pravio jelo: doručak, ručak i večera – zajedno! Upravo sam večerao, a tebi  namjerno šaljem slike da ti rastu zazubice, ako već ne i svijest da bi nekada trebao i ženi pomoći.” Uh, premazan je svim bojama!

Naravno, u prilogu šalje i pet fotografija najukusnijih jela, i da nisam upravo bio večerao, njegov pakleni plan o mojim patnjama i zazubicama bi se potpuno obistinio. Ali ni ovo sve mom drugaru nije dosta, nego dolijeva još ulja na vatru:

„Hajde o ovome napiši istinitu priču pa objavi na portalu!“ „E, baš ga pretjera!“, pomislih na prvu, a onda se u meni pojavi inat, kao u epskom junaku Marku Kraljeviću kad su ga pitali pošto bi se poturčio. „Ni po koju cijenu! Ali, ako je inat u pitanju, hoću i besplatno!“, on im je junački odgovorio.

I eto, to je ta priča. Ako se više ne oglasim na ovom portalu, znači da sam junački branio svoju čast na bojnom kuhinjskom polju do zadnje kapi krvi. Ako se oglasim ponovo, znači preživio sam čak i ovaj nuklearni napad mog ljutog prijatelja. Možda ću biti narušenog zdravlja, ali važno je da je živa glava na ramenu.

Ma, rekli su davno: “Bolje ti je imati neprijatelja, nego prijatelja!”