Za verovanje o razbijenom ogledalu krivi su Stari i mnogobožački Rimljani, koji su verovali u zatvorenost svoje duše u ogledalu. Ako bi se ogledalo razbilo, razbila bi se i duša, koja bi se obnovila tek za sedam godina.
Da li vam se ikada desilo da slučajno razbijete ogledalo i posle toga osećate grižnju savesti, osećate se uplašeno zbog starih priča o nesreći koja će vas pratiti ni više ni manje nego sedam godina? Da li se to desilo namerno ili slučajno, nesreću je briga, već će vas vrlo rado i sa ogromnim zadovoljstvom pratiti, polako ali sigurno uništavajući vaš život u narednih sedam godina, kada će i po isteku sedme godine sići sa vaših leđa i pustiti vas da ponovo imate svoju privatnost. Zvuči zanimljivo svim nesujevernim ljudima, ali i vrlo zastrašujuće svim sujevernim ljudima. Ali kako se razvilo ovo sujeverje i gde su njegovi koreni?
Smrtnici sa božanskim znanjem
„Ogledalo je površina koja pravilno odbija svetlost. To može biti uglačana metalna ili metalizirana staklena ploča” govori nam definicija o ogledalu. Dok je trenutno čitamo, mislimo da je najlakša stvar u svetu napraviti ogledalo. Ali nije oduvek bilo tako lako napraviti ogledalo. U davnim vremenima zemljom su hodali ljudi sa posebim veštinama, mudro sakrivajući svoje talente od drugih. Taj talenat je bio umeće pravljenja ogledala, zanat koji se ljubomorno čuvao. Počeći od starih Egipćana i antičkih Grka do srednjovekovnih Evropejaca, svako shodno svome mentalitetu razvio je i određeno učenje o ogledalu, koje je u to vreme bilo teško napraviti.
Bili su potrebni različiti materijali i posebni majstori koji su koristili materijale i od toga pravili ogledala. Zato su takvi majstori bili cenjeni i poštovani, zato što su izuzetno skupo prodavali svoja ogledala. Najpoznatije učenje o ogledalu jeste sujeverje da razbijeno ogledalo donosi nesreću. Činjenica je da razbijena ogledala ne donose nesreću, nego baš iz razloga što ih je bilo teško napraviti, morali su nekako da ih sačuvaju od razbijanja.U srednjevekovnoj Evropi, smatrali su se povlašćenima, ljudi koji su imali mogućnost da sebi priušte ogledalo, dok su se oni manje bogati ogledali u barama i jezerima. Pitanje je sada, zašto nas nesreća goni sedam godina?
Stari Rimljani su krivi za sve
Za ovo verovanje krivi su stari i mnogobožački Rimljani, koji su verovali u zatvorenost svoje duše u ogledalu. Ako bi se ogledalo razbilo, razbila bi se i duša, koja bi se obnovila tek za sedam godina. Ovakva verovanja su se razvila relativno rano i uspela su da prežive do naših vremena, povezujući različite priče o ogledalima koja su bila unikatna u pređašnjim vremenima. Za one koji su sujeverni, priču o duhovima koje možete videti noću dok se ogledate, ostavaljamo za neki drugi put.