Aktivne žene lakše podnose PMS. Normalan menstruali ciklus ne predstavlja prepreku za učestvovanje u sportskim aktivnostima. Redovna fizička aktivnost tokom trudnoće olakšava trudnoću i ubrzava povratak na stanje pre nego što je žena ostala trudna.
Praćenjem trenažnog procesa sportistkinja i njihovog menstrualnog ciklusa uočeno je da sportistkinje imaju manje uobičajenih predmenstrualnih simptoma od žena koje se ne bave fizičkim vežbanjem. Pretpostavlja se da zbog toga aktivne žene imaju manje problema sa PMS-om nego neaktivne. Međutim, izlaganje naporu može dovesti do pojave poremećaja menstrualnog ciklusa.
Amenoreja je izostanak mesntrualnog krvarenja. Ovaj poremećaj ciklusa može biti tumačen na dva načina. Prvi je izostanak prve menstruacije kod devojčica do šesnaeste godine, a drugi je izostanak krvarenja kod žena koje su već imale ustaljen menstrualni ciklus.
Dismenoreja je bolna menstruacija. Praćena je bolovima u stomaku koji se mogu povećavati sa povećanjem predmenstrualnih simptoma. Dismenoreja je problem za preko 60 procenata žena. Dodatni problem uz dismenoreju može predstavljati i migrena koja je prati, a simptomi se povećavaju sa godinama starosti. Bolne menstruacije mogu predstavljati problem za sportistkinje tokom treninga ili nastupa, mada je uočeno da aktivne žene ređe pate od ovog problema nego one neaktivne. Sredstva za ublažavanje bolova treba uzimati isključivo uz konsultacije sa lekarom.
Hipermenoreja je pojava izuzetno obilnog menstrualnog krvarenja koje može trajati duže od uobičajenog. Oligomenoreja je pojava retkog i slabog krvarenja. Na ova dva poremećaja uglavnom se žale žene koje su izložene velikom, prvenstveno mentalnom stresu u svakodnevnom životu.
Normalan menstrualni ciklus nema preteranog uticaja na sportske performanse. Ukoliko neka sportistkinja ima problema treba joj prilagoditi trenažni proces i kosultovati lekara. Nije opravdano odvraćati sportistkinje od treninga ili takmičenja tokom menstruacije. Negativne posledice do sada zabeležene u praksi više su stvar individualnih slučajeva nego pravila. Iako su neka istraživanja pokazala da je najveći nivo snage kod žena između petog i petnaestog dana ciklusa to nema presudan značaj na sportske rezultate jer sportistkinje osvajaju medalje u svim danima ciklusa.
Trudnoća i vežbanje
Ukoliko trudnoća nije rizična ili se ne mora posebno nadzirati i održavati nema prepreka zbog kojih trudnica ne bi vežbala. Intenzitet i trajanje treninga moraju biti prilagođeni stanju žene. Isto tako uz konsultaciju sa lekarom treba birati aktivnosti koje će žena upražnjavati. Uglavnom su to aktivnosti koje podsećaju na svakodnevne aktivnosti. Ne treba u trudnoći počinjati aktivnosti koje nisu pre upražnjavane. Ovo se naročito odnosi na vežbe snage sa opterećenjem.
Možda zvuči čudno, ali podizanje tereta u cilju razvoja snage u trudnoći može biti rizičnije za majku nego za bebu u njenom stomaku. Razlog za to je što hormoni u trudnoći omekšaju ligamente i ostale strukture u zglobovima kako bi porođaj bio lakši (poznato je da se dimenzije karlice posle porođaja povećaju i do 2cm). Ovo može dovesti do smanjene stabilnosti zglobova koji su kao takvi više skloni povredama. Fizička aktivnost pre i tokom trudnoće važne su jer aktivne žene lakše podnose trudnoću, lakše se porađaju i brže se vraćaju na stanje pre trudnoće.
