Promene na srcu usled kontinuiranog fizičkog napora mogu biti fiziološke, ali stanje može preći i u patološke okvire. Patološke promene mogu izazvati i srčanu smrt sportista. Zbog toga je neophodno obavljati periodične lekarske preglede kako bi se stekao uvid u zdravlje sportista.
Iako je hipertrofija leve komore kod sportista uglavnom fiziološki odgovor na redovan napor postoji tendencija prelaska u patološku promenu. Ta pojava može imati i nasledan karakter, pa je kod sportista koji imaju genetske predispozicije ka njoj, odgovor na trening patološke prirode.
Zadebljanje zida leve komore je osnovni parametar za razlikovanje fiziološkog od patološkog stanja. Ipak, to povećanje debljine zida je u opsegu 10-15%, dok je kod samo 2-3% sportista ta promena izrazito veća.
Iako redovno vežbanje ima veliki broj pozitivnih efekata na kadriovaskularni sistem, produženo izlaganje naporu može dovesti do određenih problema. Ti problemi mogu se manifestovati u vidu određenih aritmija, od kojih neke mogu biti vrlo opasne. Kod sportista kod kojih leva komora ostaje uvećana i po prestanku bavljenja sportom prognoza može biti nepovoljna. Ovi podaci ukazuju na važnost redovnog praćenja zdravlja sportista.
Postoje i stanja koja, ako se ne uoče na vreme i ako nisu tretirana na dgovarajući način, mogu izazvati i znenadnu srčanu smrt kod sportista. Nažalost, smrt sportista dešava se svuda na svetu i na svim nivoima bavljenja sportom, što samo ukazuje na oziljnost problema. Srčana smrt u sportu je češća kod muškataca nego kod žena, a nažalost, reanimacija je uglavnom neuspešna. Detaljno pisanje o uzrocima iznenadne srčane smrti kod sportista iziskuje dosta više prostora i stručnih termina koji bi morali biti pojašnjeni, pa će zato cela priča ostati na navođenju simptoma na čiju pojavu se treba obratiti lekaru, na kojem je stručni deo posla.
Bol u grudima, kolaps, vrtoglavica, probadanje u grudima su simptomi koji su dovoljan alarm za odlazak lekaru. Daljim pregledima se utvrđuje da li je stanje patološko. Naglasak na obraćanju lekaru je naročito dat zato što pojedina stanja uopšte ne moraju davati simptome. Čovek može živeti bez ikakvih problema, ali u opasnosti, jer se neka od stanja mogu uočiti samo specijalističkim pregledom. Pojedine opasne promene u srčanoj funkciji ispoljavaju se samo tokom fizičkog napora, pa se vrši tzv. test opterećenja.
Linija između fiziološkog odgovora i patoloških promena je vrlo tanka. Pojedina stanja uopšte ne moraju biti problem za svakodnevno funkcionisanje, ali mogu biti potencijalno vrlo opasna ukoliko se osoba izloži fizičkom naporu. Zbog toga je preporuka da se pre izlaganja bilo kakvom kontinuiranom fizičkom naporu obavi lekarski pregled. Preporuku lekara obavezno treba poštovati. Takođe teba biti iskren i realan prema sebi i ne postavljati pred sebe zahteve koji su objektivno iznad mogućnosti. U slučaju prenebregavanja srčanih problema i lekarskih preporuka posledice mogu bit fatalne.