Živela je u drugoj polovini 10. i prvoj polovini 11. veka u Epivatu (turski Bojados), gradiću između Silimvrije i Carigrada.
Potiče iz imućne i pobožne porodice srpskog porekla. Još kao mala devojčica, davala je milostinju sirotinji i uvek se više okretala duhovnom nego materijalnom. Kada je odrasla, zamonašila se i otisnula u pustinju da bi svoj život potpuno posvetila molitvi i približavanju Gospodu.
Prepodobna mati Paraskeva, kako još vernici nazivaju svetu Petku, veoma je poštovana u pravoslavnom svetu. Pored Srba, naročito je slave Rumuni, Grci, Bugari i Makedonci ali, koliko je kult svete Petke jak, dokazuje se i time što je poštuju i razni nehrišćanski narodi Srednjeg istoka. Stara srpska predanja govore da su se čak i Turci, poznati po svojim zulumima, bojali svete Petke a time je i poštovali.
Sveta Petka se prvenstveno smatra zaštitnicom žena, ali i pomoćnica bolesnim, gladnim i siromašnim. Njene svete mošti počivaju u rumunskom gradu Jaši. Interesantno je da su mošti prenošene iz Carigrada u Trnovo, pa iz Trnova u Carigrad, pa zatim u Beograd da bi, raznim istorijskim previranjima dospele u Jaši gde se i sada nalaze. Kneginja Milica i monahinja Jefimija su u 14. veku molile sultana da im preda mošti svete Petke, to dokazuje jake veze ove svetiteljke sa srpskim narodom.
Danas se u Srbiji nalazi samo deo moštiju, odnosno ruka blagočestive majke Paraskeve, nalazi se na jugozapadu Fruške gore, nedaleko od Novog Sada, u manastiru Petkovica.
Mnogi izvori lekovite vode dobili su imena i posvećeni su svetoj Petki, a ljudi koji su s verom koristili ovu vodu, svedok su da je sveta Petka, pored bezbrojnih i neiskazivih čudesa, što pred njenim moštima, što pri samom zazivanju njenog imena, i kroz svetu vodu spremna pomoći onima koji pomoć potrebuju.
Izvor čudotvorne vode Svete Petke na Kalemegdanu
Kapela posvećena svetoj Petki, nalazi se na Kalemegdanu a izvor vode se nalazi pored crkve Ružice posvećene svetoj Petki. U toj crkvi, na Kalemegdanskoj tvrđavi, njene su mošti dugo počivale, a sada se čuvaju samo dva prsta sa desne šake. Mnogi ljudi s verom pristupaju ovoj vodi i smatraju je lekovitom i svedoče o njenoj čudotvornosti.
Na dan praznovanja svete Petke, 27. oktobra, mnogo ljudi se skupi na Kalemegdanu da bi nakon Liturgije dobili ovu svetu vodu koja je inače dostupna i drugim danima. Sveta Petka je, po predanju baš u ovoj crkvi želela biti sahranjena, i njene mošti su tu i boravile od 1396. do 1521. godine, a nakon naređenja turskog sultana da se mošti prenesu u Carigrad, sveta Petka je ostavila ovaj izvor svome narodu. Vernici kažu da ova voda leči raznorazne bolesti, od nervoze, preko oftalmoloških problema, do problema i bolova u nogama i vrtoglavica.
Na ovom izvoru, voda je prestala da teče kada je počeo Prvi svetski rat. Ove vode nije bilo četiri godine, a kada je ponovo počela teći, rat se zaustavio.
Izvor čudotvorne vode svete Petke u Železniku
Izvor svete Petke u naselju Železnik, nedaleko od Beograda, takođe je poznat po mnogim čudotvornim isceljenjima. Prema legendi, izvor je obeležen i postao poznat kada je jedan otac iz zahvalnosti svetoj Petki obeležio ovo mesto. Naime, tu gde je danas česma koju su sagradili oko izvora, prolazio je put od Ostružnice do Beograda. Jedan trgovac iz tog kraja je vodio svoju ćerku u Beograd kod lekara. Ćerka je bila slepa od rođenja. Pošto se ranije putovalo peške, oni su naišli na izvor te vode, i zaustavili se da se okrepe. Popili su vodu i prespavali na tom mestu noć da bi u rano jutro nastavili pešačenje, ne bi li pre podne stigli u Beograd kod lekara. U rano jutro oca je probudio plač ćerke koja je kroz suze govorila da sve vidi. Ocu se u snu javila sveta Petka. On je tada kraj izvora postavio ikonu u znak zahvalnosti za isceljenje njegove kćeri koja je tada prvi put progledala.
I danas ljudi, naročito oni koji imaju problema sa očima, dolaze na ovaj izvor po vodu, posetioci i vernici govore da je ovom vodom dobro ispirati oči, i dešavalo se, po njihovim pričama da ljudi čak prestanu nositi naočari jer im se normalan vid vrati. Sveta Petka leči i neplodnost, po svedočenjima ljudi koji su koristili vodu sa ovih izvora, i kada su lekarske prognoze bile jasne da je u pitanju sterilitet, sveta Petka je pomogla da se ipak dobije porod.
Sveta Petka, srpska svetiteljka, velika zaštitnica ženskog roda, isceliteljka, i pomoćnica siromašnima, gladnima i onima sa psihološkim i psihičkim problemima, uvek je bila uz srpski narod i srpski narod je veoma vezan za nju. Postoje manastiri, crkve i izvori širom Srbije. Kao takvi su još: Manastir Rakovica kod Beograda koji takođe poseduje izvor, crkva svete Petke Izvorske, koja se nalazi u mestu Izvor kod Paraćina, takođe poseduje izvor vode svete Petke kojega su u 16. veku Turci zatrpali a crkvu razrušili kako se Srbi tu ne bi okupljali. Kada se Srbija oslobodila Turaka, voda je ponovo počela da teče, a crkva je obnovljena.
Svaka priča koju čujete u vezi sa isceliteljskim moćima svete Petke, biće sebi svojstvena na svoj način. Kao što ste saznali i na početku teksta, ova srpska svetiteljka nije samo pomoćnica pravoslavnima, već svim ljudima u nevolji. Poštuje se u pravoslavnoj crkvi, ali što je interesantno, veliko poštovanje prema ovoj svetiteljki ima i nehrišćanski svet, pre svega se misli na muslimane Srednjega Istoka.