Sveti Vasilije Ostroški, u narodu nazvan čudotvorac, zbog raznih isceljenja koja su se desila nakon njegove smrti, rođen je 28. decembra 1610. godine u selu Mrkonjić, u Popovom polju, u Hercegovini.
Prilikom monaškog postriga dobio je ime Vasilije. Ceo svoj život je posvetio podvigu. Predstavio se u Gospodu 1671. godine u manastiru Ostrog, a čuda su se počela javljati već nakon njegovog upokojenja. Njegove mošti, nalaze se u manastiru Ostrog u Crnoj Gori. O proslavljenju ovoga sveca svedoče razna božija čuda od 17. veka pa sve do danas.
O životu svetog Vasilija Ostroškog
Roditelji Petar i Anastasija su svog dvanaestogodišnjeg sina Stojana (svetovno ime sv. Vasilija) dali u manastir Zavalu na školovanje jer su se bojali danka u krvi. Danak u krvi je bio turski sistem prikupljanja mladih i zdravih dečaka hrišćanskih zemalja koje su Turci odvodili u Osmansko carstvo da bi ih pretvorili u janjičare. Manastir Zavala je bio skrovit i kako je nadomak Trebinja, roditelji su smatrali da je to najbolje mesto da bi sačuvali sina od turskog zuluma. Ovde se Stojan učio crkvenoj pismenosti. Posle nekoliko godina prebacuju ga u obližnji manastir Tvrdoš, gde je takođe išao u manstirsku školu da bi se i zamonašio i dobio sveštenički čin, kao Vasilije, paroh popovopoljski. Nakon pooštravanja odnosa srpske pravoslavne crkve sa Dubrovačkom nadbiskupijom koja je vršila pritisak na ovaj manastir, kao i samovolje turskih vlasti, patrijarh Pajsije Janjevac šalje Vasilija na Svetu Goru, zatim u Rumuniju (tadašnju Vlašku) pa u Rusiju. 1638. godine, Vasilije je rukopoložen u Pećkoj patrijaršiji za mitropolita hercegovačkog, odnosno zahumskog. Mitropolit Vasilije je živeo u Tvrdošu sve dok Turci nisu razorili manastir, kada se preselio u manastir Ostrog gde je nastavio da narod uči pravoslavnoj veri i da se sam podvizuje.
Manastir Ostrog
Manastir Ostrog je osnovao upravo Vasilije Ostroški, tadašnji mitropolit hercegovački, zahumski i skederijski. Manastir se nalazi u današnjoj opštini Danilovgrad u Crnoj Gori. Sagrađen je 1667. po zapisu u jednoj od crkava gornjeg manastira “u slavu časnoga i životvoećeg krsta sa blagoslovom sveosveštenog mitropolita zahumskog Vasilija”, skriven je u steni, visoko na brdu i pored toga što je bio pogodan za podvižnički način života, bio je i teško dostupan Turcima upravo zbog svog položaja.
Čuda svetog Vasilija Ostroškog
Sveti Vasilije Ostroški se upokojio 29. aprila 1671. godine u svojoj keliji, mirno i bez bolova. U času njegovog upokojenja čitava njegova kelija se zablistala svetlošću. Kasnije je na tom mestu izrasla vinova loza iako u steni nema ni malo zemlje. Bratija je Vasilija sahranila, a odmah nakon sahrane narod se počeo skupljati oko njegovog groba, navikao da ga posećuje još za života i traži savete i uči se molitvi, nisu mogli da ne nastave obilazak ovog dragog im i svetog čoveka. Narod se molio, a već na samom početku počeše se dešavati raznorazna čuda.
Sedam godina nakon sahrane, sveti Vasilije Ostroški se javio u snu igumanu Rafailu Kosijerevcu, igumanu manastira sv. Luke u Župi kod Nikšića i naredio mu je da dođe i njegov grob otvori. Iguman se prvo zamislio i nije verovao, a san se sa istim sadržajem ponovio i drugi put. Međutim, Iguman Rafailo ni drugi put nije otišao. Treći put se sveti Vasilije javi ovom igumanu u snu ali je imao svečanu odeždu i kadionicu. Kadio je okolo i utom ispade žar iz kadionice i opeče igumana Rafaila po licu. Ovo je igumana uplašilo i treći put se odlučio da skupi bratiju i krenu put manastira Ostrog da bi otkopali grob svetog Vasilija.
Kada su došli tamo i ispričali monasima iz manastira ostrog o snu igumana Rafaila, svi su prvo postili i služili svete Liturgije. Nakon sedam dana su okadili grob svetog Vasilija i otvorili ga. Ispred njih se pojavio Sveti Vasilije Ostroški neraspadnutog tela žutog kao vosak, a ceo grob i telo mirisali su na bosiljak. Monasi su uzeli telo i položili ga u kovčeg i odneli u hram Vavedenje Presvete Bogorodice, u pećinu u gornjem manastiru, gde i danas počiva.
Sveti Vasilije Ostroški čudotvorac postade poznat veoma brzo i glas se o njegovim isceliteljskim moćima širio kako među pravoslavnim tako i među nepravoslavnim, a čak i nehrišćanskim svetom. Pored ovih moštiju su slepi progledavali, nemi govorili, smrtno bolesni ustajali, nepokretni počeli da hodaju, gluvi da čuju, opsednute su napuštali demoni, itd. Čuda se ne prestaju dešavati sve do današnjih dana. Ovaj manastir u letnjim mesecima poseti oko 300 000 ljudi koji dolaze iz celog sveta, što ga čini najposećenijom i najčuvenijom pravoslavnom svetinjom Evrope.
Sva čuda se beleže i čuvaju u manastirskoj riznici tj. rukopisnoj zbirci manastira Ostrog. Neka su objavljena javno, a neka još nisu, neka se dešavaju trenutno dok se ovaj tekst piše, neka se dešavaju dok vi čitate a neka će se tek desiti.
Iz zapisa manastirske sveske
1942. godine, po legendi, Sveti Vasilije Ostroški je spasao ovaj manastir koji je bio bombardovan iz brdskog topa nemačke nacističke armije. Granata je udarila u kameni zid manastira i razbila vrata na crkvi ali uopšte nije eksplodirala. Stručnjaci su ispitivali kasnije granatu i ispostavilo se da je ona bila potpuno ispravna i da je u tom slučaju, po svim pravilima, morala eksplodirati. Granata se do današnjih dana čuva cela u Gornjem manastiru.
Jedan čovek iz Nikšića kojem je bila dijagnostifikovana teška paraliza, potpuno je bio nepokretan i sklupčan. Savetovali su mu ljudi da ide u Ostrog da se ispovedi i prenoći pod kivotom svetog Vasilija Ostroškog. Čovek je dugo razmišljao, ali je na kraju otišao. Ispovedio se i proveo noć pod moštima svetog Vasilija Ostroškog gde su mu monasi čitali molitve. Nakon kraćeg vremena potpuno je ozdravio, a kada je dobio sina, u zahvalnost svom iscelitelju dao mu je ime Vasilije.
Jedna mlada žena se 1950. godine naglo razbolela od nervnog rastrojstva. Više nije bila sposobna ni za kakav rad. Njeno stanje se iz dana u dan pogoršavalo, a obišla je sve neurologe i neurospihijatre od Beograda do Zagreba. Izgubila se svaka nada da će devojka ozdraviti. Bila je iz Bara. Njena majka je odlučila da je krijući odvede u Ostrog. Pošto se od Donjeg do Gornjeg manastira ide peške, a put je dug više od 3 km i veoma strm, devojci je bilo jako teško da do moštiju svetog Vasilija dođe. Počela je da se trza u nameri da se vrati nazad, ali su je uz napor i upornost ipak doveli do Gornjeg manastira gde počiva sveti Vasilije Ostroški. Prenoćila je u Gornjem manastiru, a sledeće jutro probudila se sasvim zdrava. Vratila se kući i posle nekoliko dana bila je sposobna da se vrati i na posao.
