Život norveškog šahiste Magnusa Karlsena pokazuje kako šah ne mora biti sport za strogo disciplinovane i knjiški orijentisane šahiste, već je ponekad potrebno osloniti se na inuticiju i iskustvo kako biste pobedili.
Ponekad nam se čini da neki ljudi lako postanu popularni i uspešni. Dok je nekima potrebno da provedu godine učenja i vežbi, drugima kao da sve ide od ruke, bez mnogo truda. Nešto slično ćemo videti i u novom filmu o norveškom šahisti Magnusu Karlsenu. Film govori o odrastanju mladog šahiste od njegovog najranijeg detinjstva, kada je počeo sa igranjem šaha, pored ostalih dečjih aktivnosti.
Njegov otac objašnjava kako je bio veoma čudno dete kao mali. Dok su ostala deca volela da se igraju, Magnus je razvijao neku neobičnu veštinu intuitivnog razmišljanja. Njegovo neobično ponašanje išlo je toliko daleko da je otac bio zabrinut za njegov razvoj. Već sa četiri godine, čitajući knjigu o državama, pokazao je da razume o kojoj se državi radi i kako izgledaju njihova obeležja. Negde u to vreme otac mu daje šah i uči ga da igra.
Sa 22 godine postaje svetski šampion u šahu, što je za sve njegove u porodici bio potpuno logičan put. Ipak, za razliku od ostalih šahista koji su marljivo i disciplinovano razvijali svoj talenat, Magnus se u šahu oslanjao isključivo na svoju intuiciju i radoznalost, kao i na sve ostalo u životu. Nije mnogo mario za knjige o šahu i teorije. Šta više, otac prepričava kako je prvi učitelj šaha rekao da će Magnus propustiti šansu da razvije talenat zbog lenjosti i nezainteresovanosti. Njegove strepnje ipak se nisu obistinile.
Sam Magnus je o šahu govorio kao o izazovu. Tvrdio je da će ga napustiti onda kada mu postane dosadan i bez motivacije, što se još nije dogodilo. O svemu ostalom pogledajte u dokumentarnom filmu o njemu koji izlazi u novembru.
Izvukao remi s Kasparovom u dobi od 13 g. i bijase nezadovoljan ?
Fascinantno!
Šahisti su stvarno čudna sorta. Jednom sam pročitao anegdotu o Aljehinu, koji je igrao simultanku na slijepo (dakle bez gledanja na table) sa nekih 30-ak protivnika, koji su naravno gledali na tablu. I tamo negdje u 50 i nekom potezu jedan od igrača (na tabli broj xx) mu je iz puke radoznalosti, potajno promjenio poziciju na tabli, pomaknuvši jednog pješaka. Kad je došao red da Aljehin odigra potez na toj tabli, naložio je potez lovcem, koji se nije mogao odigrati, jer je smetao upravo taj pješak. Kad su mu rekli da potez nije moguće odigrati, Aljehin se na trenutak zbunio, a zatim je rekao: “Kako ne može ? Postavite figure u početni položaj !” Zatim je izdiktirao sve poteze od početka partije do tog trenutka, ponovio potez lovcem, i rekao: “Vidite da može.”
Nemoguće je igrati vrhunski šah da se prethodno ne savladaju osnovni principi (zakoni šahovske igre). Također je potrebno poznavati određeni minimum teorije šahovskih otvaranja. Talenat, intuicija i šahovsko iskustvo tek nakon ovih nužnih preduvjeta dolaze do izražaja. Nesumnjivo je Magnus Carlsen jedan od najvećih igrača u historiji šaha.
Pa…hm…ja jesam malo proučavala otvaranja u jednoj knjižici i nemogu reći da mi nije pomoglo…
Prije nekih desetak godina sam radio na moru sa jednim covjekom iz Vinkovaca,bili smo u zajednickom smjestaju koje je placao poslodavac. Na laptopu je jedan od stanara imao sah pa smo svako vecer igrali protiv kompijutera na izmjence i igra nije bila prenapredna ali svaki lvl veci od 3 je bio izazov za nas laike. Kad je to vidio ovaj iz Vinkovaca koji se amaterski bavio sahom al je bio stvarno jako dobar, stavio je na najjaci lvl 10 i sprdo se sa Ui-om kao vidi kakve poteze vuce i zavrsi partiju u par minuta, mi svi ostali paf… Ugl kad je bio klinac u Vk prije rata je bio jak sahovski amaterski turnir cak su par puta bili Boby i Kasparov. Kasparov je igrao simultanku sa 20-30 ljudi i jedan od njih je bio moj kolega sa napunjenih 13 godina… Kako je vec tad bio lumen za sah Gary… Čitaj više »
Pametan decko a niije rus , za zamisliti se :)))
Šta lupate apsolutno nije potrebno čitati knjige o šahu, bolje gledati video GMova, bitno je malo raširiti repertoar otvaranja, pamtiti varijante mečeva i igrati protiv programa, roboti vas nauče da igrate slično njima, naravno ne sa tom preciznošću ali kasnije kad naletite na čoveka slabijeg od sebe vaša preciznost ume da bude visoka! Sve se svodi na poziciju, strategiju, tempo i taktiku kasnije kad savladaš otvaranja, sam sebe nadopunjuješ,, ko više pamti i ima iskustva on pobedjuje naravno ako je koncentrisan na partiju jer uvek postoje greške a čovek je živo biće može da ga omete bilo šta!