Tamna “proleća”

Kako vreme prolazi tako mi ljudi sve više liče na onog majmuna iz filma „Ta divna stvorenja“ – podigne majmun kamen, vidi zmiju ispod njega i padne u nesvest. Prvo što uradi kada se osvesti je da ponovo pogleda ispod kamena…

Po koji put se ponavlja ista priča: kriza u zemlji izazvana uglavnom delovanjem spolja prerasta u bunt i revoluciju, u njoj se izdvoje miljenici „onih“ spolja (oni koji nisu miljenici kao recimo Kličko ostaju samo korisni idioti) koji su dobili priliku isključivo zato što su im podobni, poslušni. Pošto nova vlast nema kao prioritet uzdizanje države već mora da vraća dug za pozicije koje su „osvojili“, država ponovo zapada u krizu. I tako sve u krug. Ali to nije kružnica, to je spirala naniže. Logično bi bilo da ljudi nešto nauče vremenom ali na drugoj strani je armija psihologa kojima je cilj navesti ljude na željenu reakciju (da podignu kamen). Čitav proces se vodi „nevidljivom rukom“ iz pozadine ka tačno određenom cilju.

Posmatrajmo sada zamišljenu situaciju (a koja se može primeniti na bilo koji slučaj „obojene revolucije“): država je zapala u krizu. Zašto je država zapala u krizu? Naravno zbog nesposobnosti, korumpiranosti vlast. Nemojmo biti naivni, ako pogledamo američki senat a posebno njihovog predsednika nećemo videti blistavu inteligenciju – naprotiv (čak vrlo naprotiv). To zvuči kao paradoks ali nije. Mogu na vlast dovesti i čopor majmuna, efekat će biti isti (pod uslovom da „crvemo dugme“ bude van domašaja 😉

Isto tako, u nekoj drugoj državi kao što je recimo Tunis, pa čak i Grčka koja je u EU, na vlast mogu doći vrhunski stručnjaci i opet da ništa ne postignu. Danas su privrede u tolikoj meri povezane da oni koji kontrolišu te veze upravo njima kao vešti lutkari pokreću vlasti. Nesposobnost i korumpiranost vlasti su samo spoljašnja manifestacija, uzrok se nalazi u radu mračnih sila koje vuku konce po celoj planeti. Tim silama su u stanju da se suprotstave samo stvarno jaki entiteti kao što su Rusija i Kina ali samo ako su potpuno svesne snage tih sila jer one nemaju milosti – te sile jedu i svoju decu ako su neposlušna. Postoje države koje nisu previše jake a ipak su odlučile da se suprotstave mračnim silama, kao što su Kuba i Severna Koreja.

One ne opstaju toliko zbog svoje sposobnosti i pomoći sa strane koliko zbog potrebe da služe kao „strašilo“ ostalima. Da bi se takve stvari sagledale moraju se odbaciti detalji i „popeti na velike visine“ ali upravo je to ono što ljudi ne žele da rade – što sitniji detalj to jasnije i prihvatljivije (na ovo ću se vratiti kasnije).

Ljudi obično misle da političari vode državu. To tako i jeste ali političari nemaju potpunu autonomiju u donošenju odluka. Osim zakonima njima su ruke vezane i ekonomijom jer “neželjenana” politička odluka može dovesti do poremećaja u ekonomiji što može dovesti do ekonomske a samim tim i političke krize. Taj odnos su „mračne sile“ proučile i razvile do savršenstva. Kad pogledate podatke o prisluškivanju od strane NSA videćete da nisu prisluškivani samo političari – njima su poslovni ljudi takođe vrlo interesantni.

Poslovne i političke tajne, tehnologije ali i lične tajne – to je svet krađa, pretnji, ucena… koje se retko aktiviraju, samo po potrebi. A kada se potreba pojavi onda su tu mediji, još jedna korisna „alatka“ dok masa željna spletki i skandala uživa u „egzekuciji“. Opet primer: da li se sećate afere sa bivšim direktorom MMF-a Štros-Kanom? Nešto kao kroz maglu… On je optužen za silovanje (ne kažem da nije bilo silovanja, nemam pojma šta je tačno bilo ali se ona nekako često dešavaju baš nepodobnima), cela kampanja je sprovedena munjevito a od njega se gotovo nije čula ni reč odbrane. Kome se i kako zamerio da su ga tom brzinom uklonili neće biti skorije poznato ali ako ste u to vreme pratili vesti sigurno ste videli njegove snimke na kojima je bio u pocepanim čarapama zbog kojih je svuda redom bio pljuvan.

Pazite ludila – derektor MMF-a koji je ko zna šta sve radio zahvaljujući toj funkciji i koji je optužen za silovanje bude demonisan zbog pocepanih čarapa?!? Da nije strašno bilo bi smešno. Ali ne može nikako biti smešno jer je nivo manipulisanja koga primenjuju na nama nezamisliv. Od cele priče koja se može posmatrati iz mnogo uglova i iz koje se mogu izvući mnogi zaključci mi smo zapamtili samo crne, pocepane čarape – upravo onoliko koliko su nas programirali. Ovaj horor je naša svakodnevica ogoljena „do koske“.

Da se sada vratimo na površinu, u prostor koji bolje poznajemo. Mračne sile su nas „konačno spasile od tiranije i pomogle nam da ostvarimo ljudska prava uvodeći nam demokratiju…“. Ne samo to, sada nam „i ekonomiju postavljaju na zdrave noge“. I dok je prva tvrdnja postala toliko providna da polako prestaju da je upotrebljavaju nego svoje delovanje sve češće nazivaju (uslovno) pravim imenom “odbrana američkih interesa”, ova druga je na prvi pogled mnogo realnija. Prvo što svi pomisle je “pa da, zaista smo dobili puno povoljnih kredita, bespovratne pomoći…”. Takav stav je zaživeo zato što je tačan. To je ono što vidimo ali kada počnemo i da razmišljamo onda slika dobija sve tamnije tonove.

Jesu sada plate veće ali nekako ne živimo bolje. Ni privreda nam nije bolja. Auh, pa sada imam mnogo više kredita nego ranije… očigledno da nešto nije u redu. To što nije u redu je odnos dobijenog i datog. Dok smo tu pomoć i povoljne kredite (koji vrlo brzo više nisu bili povoljni) svakodnevno “gutali” preko medija malo smo slušali o privatizaciji koja je bila uslov svih uslova za pomoć i kredite. Tačnije, priča se o privatizaciji ali samo o pozitivnim aspektima, priča se samo o podizanju novih fabrika i otvaranju novih radnih mesta što je pozitivno čak i uz male plate – ako je mogla Kina… Ali se zato malo priča o privatizaciji preduzeća samo da bi se ostvario monopol na tržištu. O pogubnom učinku stranih banaka koje ispumpavaju velike količine kapitala se praktično ništa ne govori.

Kada saberemo sve učinke “proleća” vidimo da nismo baš profitirali. Plate nam jesu veće ali su i troškovi pri čemu samo možemo da se molimo Bogu da se ozbiljno ne razbolimo gde je neophodno dugotrajnije lečenje (što nas pre ili kasnije čeka) jer nam tada ni dobra plata ne pomaže. Imamo mnogo veći izbor robe nego ranije ali je sve više gledamo nego što je kupujemo.

Ima i stvarno pozitivnih efekata. Saradnja sa međunarodnim finansijskim institucijama nam obezbeđuje stabilnu valutu a život je ipak lakši kada možete da planirate – recimo da kupite auto ili stan, na kredit naravno. Da nije stabilna ekonomska situacija trgovine (ovde su bitne strane) ne bi mogle da prodaju robu, niko ne bi smeo da daje na odloženo plaćanje… Kad “mračne sile” nude šargarepu budite spremni da trpite štap po leđima dugo nakon što je pojedete. Mnogi sa pravom kažu: “Pa sa ovolikim kapitalom koliki su nam sada dugovi, za vreme “zime” smo mogli čudo da napravimo”. Da, ali tada nismo mogli da dobijemo takav kapital, posebno ne sa mogućnosti da sa njim napravimo čudo.

Ne treba biti nepravedan pa tvrditi na osnovu već pročitanog da su “prolećne” vlasti potpuno izdajničke. One su bile (i još jesu) vezane i uslovljene mnogo čime jer bi u slučaju odbijanja “saveta” svi bili gurnuti pod led odakle bi se izvlačili uz mnogo veće probleme i žrtve nego što danas živimo. Treba odati priznanje “mračnim silama” na perfektno razrađenoj strategiji kojom postižu tačno šta hoće. I na prilagodljivosti – za vreme ideološkog sukoba sa Istokom nisu imale ovakav manevarski prostor jer su morale biti spremne na razne kompromise. Morale su da stave pod kontrolu države kao što je Južna Koreja, Tajvan… a da im u isto vreme pomognu da izgrade privredu, podignu standard… omoguće stvarno bolji život. Danas taj problem više nemaju.

Da li smo zaista u bezizlaznoj situaciji osuđeni na ropstvo bez šanse za borbu? Naprotiv! “Mračne sile” se hrane našom energijom, od nje žive koristeći se mnogim trikovima da nas navedu da ih sami hranimo. A rešenje je sasvim jednostavno: imamo jedan “uređaj” koga zovemo mozak – potrebno je da ga uključimo.

Da shvatimo i prihvatimo:

• situaciju u kojoj se nalazimo
• gde ćemo stići ako ovako nastavimo
• ko su nam pravi neprijatelji
• da nema nikoga sa “čarobnim štapićem” ko će ukloniti sve naše probleme
• da izlazak iz ovakve situacije zahteva i vreme i žrtve
• da nećemo uspeti da napredujemo ukoliko ne radimo zajednički kao društvo
• da nema toga što nećemo postići ako društvo organizujemo na pravi način
• …