Za nekoga je uživanje ništa ne raditi. Za nekoga je najveće uživanje upravo raditi. Neko uživa gledajući druge sretne, a neko gledajući druge nesretne.
Jedan moj prijatelj ima divno uređeno dvorište i uživa uređujući ga. Na taj hobi potroši mnogo vremena. Susjed ga zbog toga često kritizira: „Da sam ja na tvom mjestu, ja bih samo uživao u tom dvorištu, a ne kao ti crnčio svakog dana.“ „A kako bi ti to uživao?“, pita ga moj prijatelj. „Pa, legao bih na tu tako lijepo ošišanu travu i uživao“, odgovara mu susjed. A susjedovo dvorište je zaraslo u korov i u njega se ne može leći i „uživati“. Iz toga je vidljivo da njih dvojica, uz neke druge različitosti, imaju potpuno različito razumijevanje riječi „uživati“.
Postoji i onaj vic vezan za ovu temu: Jedan čovjek peca ribu iz starog, probušenog i napola potopljenog čamca s obale jezera, a drugi to gleda i govori mu kako bi mu bilo bolje da popravi čamac i izveze se dalje na jezero gdje ima više ribe. Kad ga ovaj pita za što bi lovio više ribe kad mu je i ovoliko dovoljno, ovaj kaže da bi je mogao prodati. „I šta kad je prodam?“ „Onda kupiš sebi novi i veći čamac pa ideš još dalje i loviš još više, zarađuješ još više.“ „I, dobro, kad ulovim zaradim još više, šta ću onda?“ „Onda kupiš ribarski brodić.“ „Dobro, kupim brodić, i šta dalje?“ „Onda zaradiš još više, pa kupiš veliki ribarski brod na kom se ujedno i prerađuje riba. Nađeš ljude koji će sve to raditi za tebe, a ti samo uživaš, eto!“ „A dobro, šta sad radim nego uživam?!“, na kraju je pitao pecaroš.
Dakle, uživanje je vrlo rastegljivo pitanje. Neko uživa u nečemu što je za druge mučenje. Sjećam se jedne svoje pokojne susjede koja je govorila kako joj je žao što će umrijeti, a neće se dovoljno naokopavati kukuruza. Njoj je to bio vrhunac uživanja i samo je čekala da je neko pozove da pomogne okopavati. Koliko znam malo je ljudi na ovom svijetu koji vole taj posao. Imam i prijatelja koji lov toliko voli da u životu sve dane dijeli na one u kojima se lovi i one u kojima se ne lovi. Spreman je sve uraditi samo da bi išao u lov. Mnogo je mladih ljudi kojima je sport veoma važan, u njemu toliko uživaju da bi im zabrana bavljenja sportom bila najteža kazna.
Pa kako onda znati kako uživati kad je to tako, kako već rekoh, rastegljivo pitanje? Jednostavno, svako mora naći svoj recept. Ljudi su često povodljivi i ako vide da većina ide na odmor da bi uživali na moru, idu i oni. Ne mora značiti da je svakome užitak biti na suncu i znojiti se. Neko će više uživati u šumi, a neko slikajući u svome dvorištu. Nekome će biti užitak pojesti sladoled. Nekome slušati muziku. Treba odabrati ono što nam je ugodno, ono što nas čini opuštenima i zadovoljnima. A, naravno, da to ne remeti drugima njihov mir i uživanje.
Odlično!